Неспособни да (руко)воде на прави начин „Евроунијском тамницом народа“, Бриселскe бирократе и аутократе, инфицирани својим аутодеструктивним мултикултуризмом, и политички-коректно уштројени, на најновији талас исламског тероризма (у чијем стварању и увозу су сами директно учествовали заједно са Ујка Сeмом из Вашингтона); Свом унезвереном становништву – које ових дана пред очима светске јавности бива гажено, прегажено, пробадано и преклано ножевима, комадано секирама, и дотучено разним тупим и оштрим алаткама – упућују поруку да је то једноставно нова реалност на терену коју треба прихватити, као и цена за „благостање и лагодни живот“ на њиховој заједничкој европској мултикулти фарми.
И оно што је натрагичније у целој овој причи, ЕвроУнијатско, и генерално западно, друштво „ен масе“, прихвата овај умоболни режимски „лекарски рецепт“, готово беспоговорно.
Истовремено, сведоци смо, наводно спонтаног, устанка агресивних, видљивих и невидљивих, мањина, које бездушно тероришу пасивне староседелачке већине, како на нашем најстаријем, тако и на северноамеричком, континенту. Најновија формула те нове дозе реалности јесте – да је од слободе говора, изборне воље, и уставно-правног поретка земље, много важнија политичка коректност, самоцензура и популистички мењшевизам – односно владавина руље над владавином права…
… Шта ће нам бољи пример од популистичког и хистеричног уништавања историјских споменика широм Америке које се одиграва ових дана? Вероватно ће следећа фаза тог „покрета“ бити јавно спаљивање књига на ломачи.
Модерни свет није видео такав популистички тероризам, још од доба буне Љењинове комунистичке руље и Стаклених ноћи Хитлерове нацистичке руље на евро-азијатском простору.
Овај пут, тај нови „спонтани популизам“ има сва хибридна обележја левичарског фашизма (обједињујући у себи обе анти-хришћанске идеологије) који наступа под заставом новог глобалистичко-популистичког поретка, који свакако није спонтан, и чије конце вуку владари из сенке. Запањујућа је пасивност староседелачке већине која дозвољава да јој левичарска глобалистичка руља, не само одређује судбину, већ и да је беспоговорно изводи на губилиште новог светског поретка…
… Поретка, коме је основни циљ убијање сваке индивидуалности, како појединца, тако и читавих друштава- као и затирања сваке традиције, породичних и оригиналних моралних вредности- на којима је људско друштво успешно опстајало хиљадама година.
Све ово што нам се данас дешава, неодољиво подсећа на стари филм „Временска машина“ из 1960, снимљеном по роману Џорџа Велса.
У тој причи се описује футуристички свет настао након нуклеарног холокауста. У том свету, слично данашњој фатаморганској Евроунији, постоји перфектна и духовно стерилна цивилизација, наводно срећних, и беспоговорно послушних роботизованих људи из племена Елои. Они живе на површини земље, у материјалном изобиљу, имају бесплатан смештај и хране у изобиљу, перфектне паркове и обиље хобија. Једино им није дозвољено да показују било какве емоције или индивидуалност – било каква трагедија припадника Елои мора да буде прихваћена као реалност, и нико не сме да се меша у такву „реалност“.
У једној сцени, Елои млада жена се дави у речној бујици, док остали припадници њеног народа, на запрепашћење посетиоца из будућности, све то посматрају равнодушно, не покушавајући да било шта да учине да је спасу.
То је једноставно за материјалистички задојене и утовљене, и морално и духовно уштројене Елоие, нова доза реалности, наметнута од невидљивих вођа (у нашем примеру бриселских императора) коју они морају беспоговорно да прихвате.
Али проблем Елоиа се не завршава овом издвојеном трагичном причом на површини земље.
Слично данашњим крволочним салафистичко-вехабијским посетиоцима који на наш најстарији континет, стижу из нама цивилизацијски антагонистичких „саб-континената“ и „саб-култура“, тако и на површину eлоиског раја, из подземља, повремено, али редовно излазе крволочни људождери из племена Морлока, ловећи бездушно Елоие, које потом одвлаче у своје подземне тунеле, и тамо их једу.
Попут данашњих евроунијских императора, тако и eлоиски невидљиви владари, ништа не чине да заштите своје становништво, осим што излазак Морлока на површину оглашавају сиренама, и већи део свог стада склањају у бетонска склоништа, док мањи део тог истог стада намерно препуштају трагичној судбини.
Овај футуристички данак у крви, у причи о „Временској машини“, попут данашњег евроунијског, бива беспоговорно прихваћен од стране надземног и послушног становништва, као доза нормалности, и саставни део живота. Једино што у целој овој причи, Елои, попут европских староседелаца, полако али сигурно нестају, и њихову надземну стерилну културу, замењује нова крволочна и подземна – Морлочка….
… Свака сличност са данашњом политички-коректном реалношћу је намерна…
Миодраг Новаковић, ФБР (не)уредник,
20 авг 2017 – Фејзбуместа
