Проблем за ЕУ, њене лидере и читав демократски свет је то што „Лига“ и „Покрет пет звезда“ желе да уведу такозвани „Комитет за помирење“, који би био изнад Владе. У једној демократској земљи је незамисливо да постоји неко ко наређује премијеру шта треба да ради.
Криза власти у Италији и њене евентуалне последице на ЕУ били су тема састанка лидера Европске народне партије у Софији, у којој су углавном председници или премијери држава које чине Европску унију.
Састанку у Софији присуствовали су и веома важни експоненти италијанске деснице, попут Силвија Берлусконија, лидера партије „Напред Италија“, као и Антонио Тајани, припадник исте партије и председник Европског парламента.
Према речима Жељка Пантелића, дописника „Недељника“ из Рима, њих двојица су, у неку руку, били и нека врста портпарола, односно некога ко је требало учесницима састанка у бугарској престоници да мало боље објасни шта се то догађа у Италији.
Како каже, велику забринутост изазвао је такозвани уговор који су направили „Покрет пет звезда“ и „Лига Север“ Матеа Салвинија, који има неколико елемената који су директно антиуставни, антидемократски, и миришу на тоталитаризам.
„Проблем за ЕУ, њене лидере и читав демократски свет је то што ’Лига‘ и ’Покрет пет звезда‘ желе да уведу једно антиуставно тело, такозвани ’Комитет за помирење‘, који би био изнад Владе. У једној демократској земљи је незамисливо да постоји неко ко наређује премијеру шта треба да ради и ко наређује министрима. Такође, не можете натерати ни посланике да размишљају онако како ви хоћете, односно како ове странке желе да противуставно наметну да посланички мандати буду везани за партије. Посланици у демократијама одговарају само бирачима који су их изабрали и то је један од постулата либералних западних демократија који не може да буде доведен у питање. Међутим, управо то желе да ураде Салвини и ’Покрет пет звезда‘“, објашњава Пантелић.
Ово међутим, напомиње наш саговорник, није једини проблем у Италији који брине лидере Европске уније.
„’Покрет пет звезда‘ и ’Лига Север‘ су за своје лидере изабрали људе који нису завршили факултет. Они су средњошколци, а чак су и лагали колико су испита дали, да ли им треба дипломски рад и тако даље. То наравно говори о њима као личностима и све су то крупни проблеми због чега је и уследила веома негативна реакција берза у Европи и саме италијанске берзе која је пала, а дошло је и до драстичног повећања камата на италијански јавни дуг који је огроман. Он је дошао до такозваних 160 поена разлике између онога што плаћа Немачка на свој јавни дуг и камате коју плаћа Италија на свој јавни дуг који је највећи после Грчке и износи преко 2.300 милијарди евра“, напомиње Пантелић.
Италија је, каже, на раскрсници, јер уколико Влада не буде формирана ту земљу чекају нови избори.
„Влада Италије ће највероватније бити формирана идуће недеље. Међутим, њено формирање је под знаком питања, јер две стране не могу да се договоре у вези са избором премијера. Једна од актуелних идеја је да то буде штафета — да две и по године премијер буде Ди Мајо, а друге две и по године да то буде Салвини. То међутим у Италији није функционисало осамдесетих година прошлог века, па је могуће да дође до договора око неког трећег имена, које би било прихватљиво за обе стране и које мора да буде прихватљиво и за Матарелу, јер председник Републике у том контексту има уставна овлашћења да дâ мандат. Дакле, уколико то буде било име које задовољава не само две странке које би формирале Владу, већ и које би давало гаранције да Италија неће много искакати из тог неког међународно-европског контекста и северноатлантског контекста, онда је могуће да дође до формирања Владе“, оцењује Пантелић.
Он међутим оставља могућност за преокрет ситуације, јер би, како каже, Матео Салвини могао у последњем моменту да одустане од преговора и дозволи формирање неке привремене, техничке Владе, која би само спремила Италију за нове изборе који би се одржали следеће јесени или на пролеће.
„Време ради за десни центар у Италији, а Салвини је веома лукав и озбиљан играч и схвата да је ово добар моменат за његову партију ’Лига Север‘. Његов покрет је у експанзији и повећао је своју популарност за готово седам до осам одсто у односу на резултат који имао на претходним изборима, док је ’Покрет пет звезда‘ доживео пад, не толико велики, али је тенденција таква да губи гласаче. У том контексту, као и због тога што ће Силивио Берлускони моћи у пуном капацитету да учествује на следећим изборима, Салвини може да се нада да ће у следећој кампањи коалиција десног центра прећи 40 одсто, што би значило да они могу самостално да формирају Владу и то је свакако сценарио који је за њих пожељан“, примећује Пантелић.
Странка која мора у овом контексту да покаже велику флексибилност да би сачувала своје позиције јесте „Покрет пет звезда“, додаје Пантелић, па остаје да се види колико су они спремни да се жртвују да се формира Влада и да се тако Салвинију избаци џокер из рукава, односно чињеница да популарност десног центра расте.
На питање у којој мери се дешавања у Италији и чињеница да на власт долазе десно оријентисане странке могу одразити на ЕУ и реформе тог блока, Пантелић каже да Италија јесте битна чланица ЕУ, али, на њену жалост, није и кључна.
„У Европској унији постоје само две чланице које су кључне и од којих зависи будућност Уније, а то су Немачка и Француска. Све остале чланице не би изазвале некакав крах или слом Уније. То важи и за Италију јер она нема ту врсту снаге, а на крају крајева нема је ни Велика Британија која је у процесу напуштања Уније“, категоричан је Пантелић.
Међутим, он додаје да је, када говоримо о европском контексту, дошло до промене ситуације, па су „Лига“ и „Покрет пет звезда“ из својих програма избацили „напуштање евра“.
„’Покрет пет звезда‘ био је много више евроскептичан од ’Лиге‘ и првобитно се залагао и за излазак Италије из НАТО-а. Међутим, да би био прихватљив и да би имао неку врсту легитимитета на међународном нивоу, морао је да направи неколико корака и ка ЕУ и ка НАТО-у. Због тога је Ди Мајо ишао пре пар месеци у САД да објасни промену става, односно да они остају верни савезници САД и стабилна чланица НАТО-а. Тако да су и они у свом програму мало ’испеглали‘ тај свој став, па се сада и они залажу за реформе Европске уније“, указује Пантелић за Спутњик.
Спутник
