Филолошки факултет у Београду, после две године, добио је нови сазив Савета факултета, око кога су већ дуже време избијале варнице међу запосленима. Почетком септембра овај факултет би требало да добије и нови статут, који ће омогућити легално расписивање избора за декана.

Према речима актуелног првог човека факултета проф. др Љиљане Марковић, с формирањем овог важног контролног тела каснило се највише због честог недостатка кворума за седнице Наставно-научног већа.

Није познато да ли је недостатак кворума био само оправдање или и реални разлог зашто није одржана ни седница на којој је требало одлучити да ли ће Филолошки факултет Сенату Универзитета за звање професора емеритуса предложити проф. Дарка Танасковића или проф. Предрага Пипера. Пошто ниједан од угледних професора није изабран, то је изазвало буру и јавности и протестно иступање бројних интелектуалаца.

Танасковић се, уз проф. др Мила Ломпара, нашао и на мети напада анонимне групе Форум наставника и професора, која се током бурних избора за Савет факултета, али и током неуспелих покушаја избора декана, оглашавала на друштвеним мрежама. Колико је ситуација све време била затегнута, најбоље показује неакадемски речник који је група користила и због ког би могла да се нађе на оптуженичкој клупи.

Нашег најпознатијег оријенталисту и бившег амбасадора проф. Танасковића назвали су „неуспелим непотистом“ и „неприкосновеним борцем за права Србије при Малтешком витешком реду“, коме су „студенти последња рупа на свирали“ и који је „служио многим политичким елитама“. Његову дипломатску каријеру увредљиво су свели на „брчкање“ по базенима и пријеме, извлачећи квазирачуницу колико је то коштало пореске обвезнике. Посебно су „прљаве“ оптужбе да је проф. Танасковић намерно сакрио улогу свог деде по мајци, Људевита Весаја, у Другом светском рату, у Хрватској.

Ништа боље није прошао ни директор Задужбине Милоша Црњанског, проф. др Мило Ломпар. Њега је група непознатих колега прозвала „вишеструким прелетачем“, „неспособним руководиоцем“, „бруталним испитивачем“, „нарцисоидним типом“ и „непотистом“. Речник није биран, на мети су били махом професори са националних катедри, а током избора за декана који следе могу се очекивати нови скандали и још љући рат.

ПЉУШТЕ УВРЕДЕ
Факултет се и данас суочава са афером у чијем је средишту износ од 200.000 евра из буџета, који су завршили у новчаницима „одабраних“ заполслених у овој установи. Професори који су се бунили због дешавања на факултету и постављали питање у чије џепове је отишао вишак пара које је уплатило Министарство просвете, нису прошли неоштећено у кампањи. Неки су прозвани алкохоличарима, други „јефтиним демагозима“, а трећи „ноћним морама студената“.