Београд — Министар финансија и привреде Млађан Динкић следеће седмице договара услове под којима ће бити реализован кредит од додатних милијарду долара за српски буџет.
Динкић ће се наиме састати у Москви са својим руским колегом Антоном Сулуановом, на његов позив.
“Тако да ће оно што смо рачунали као буџетску подршку бити остварено”, рекао је министар, не кријући задвољство позивом који му је Сулуанов упутио на иницијативу председника Русије Владимира Путина
Динкић истиче да за економске невоље не постоји једнозначно решење, али да је оно што може да обећа грађанима – да ће “буквално да се бори за свако радно место, за сваку фабрику, за сваког човека”.
План је, како је навео, да се до краја стабилизују јавне финансије, и да се онда та стабилност пребаци на привреду.
Он каже да су у Министарству видели да, рецимо, ИМТ и ИМР имају традицију, али да са старомодним тракторима какве производе – немају никакву перспективу.
“Али, зато имају добре људе, и зато ћемо правити нову фабрику пољопривредних машина. Да Србија направи један светски модел трактора, који би користио моторе Џон Дир ( Јохн Деер), а који би могао да се продаје не само у Србији и региону, него у читавом свету. Да поново почнемо да правимо комбајне, у сегменту тржишта, где можемо бити конкурентни”, каже Динкић.
Он такође планира улагање више новца у пољопривреду, пре свега у изградњу система за наводњавање и одводњавање, јер, како каже, овогодишња суша је показала да су приноси кукуруза по хектару били шест пута већи тамо где је наводњавано, у односу на њиве где није било наводњавања.
За ту сврху, казао је Динкић, узећемо дугорочне кредите.
У плану већ за овај јануар Динкић каже да су и разговори с људима из Уједињених арапских емирата, са њиховом владом, да се направи међудржавни споразум, сто би био почетак много шире сарадње, а о тим питањима, додаје, разговараће и са Светском банком.
“Дакле, нећу штедети ни време ни енергију ни труда, да пронађемо новац, који бисмо убацили у српску пољопривреду, јер сматрамо да можемо много више да постигнемо и у извозу и у производњи а да и пољопривредници имају користи од тога”.
Такође, додао је, у изради је и посебан план за подстицање индустрије софтера и генералних информационих технологија.
Закључује да ће 2013. у економији за Србију бити тешка, али додаје, борићемо се максимално да најпре у перспективном делу привреде остваримо неку вредност, да повећамо бруто домаћи производ, а да онда после те ефекте пребацимо и на тзв. друштвене делатности.
Преговоре с Међународним монетарним фондом очекује почетком пролећа, каже да смо за њих спремни, подсећа да нама новац од ММФ не треба, већ да нам “више психолошки значи, ради стицања додатног кредибилитета у свету”. Тај споразум би, додаје, могао омогућити већу правну сигурност улагања у нашу земљу, као и снижавање каматних стопа на наше еврообвезнице.
Арамжман с ММФ, ако буде склопљен, потврђује, биће искључиво аражман из предострожности и вероватно на максимално 18 месеци, па ћемо, како каже, видети ефекте тог споразума.
“Ако буду добри за Србију, онда га можемо продужавати”.
Додаје, међутим, да је српска страна већ почела да размишља о плану Б. “Ми имамо тренутно новца од прихода од продаје челика из претходног периода, који се користи за исплату минималних плата у Железари, а то ће се истрошити до априла, маја следеће године. Ја не желим да чекам тај тренутак. Најбоље би било да Уралвагонзавод преузме Железару и радићемо на томе. Али, ако се то не деси, морамо да видимо шта је алтернативно решење”.
Прво јавно предузеће у којем ће држава реаговати је Галеника, казе министар, јер тамо има највише проблема, будући да је тај некада гигант сада на коленима, са огромним дуговима, са вишком запослених.
“Морамо да тражимо решење за Галенику, то ће бити прво јавно предузеће где ћемо покушати да кроз међународни тендер пронађемо дугорочну будућност за ову фабрикку. Мислим да је срамота, да фабрика лекова пропада. Јер, на жалост лекови свима требају. И Галеника ће бити прва на реду” казао је Динкић.
Министарство енергетике, наводи даље, припрема план реструктуирања Србијагаса, који је велики губиташ међу јавним предузећима, а тражицемо и од новог директора железнице план како да се смање њихови губици, а да се повећа квалитет у превозу робе и путника.
“Планирамо и да понудимо на приватизацију удео државе у Привредној банци Београд. И тај тендер ће бити расписан на самом почетку године, Јер, држава је као што знате морала да интервенише у овој банци. Претодна влада је убацила одговарајуци капитал, међутим, да би та банка била потпуно стабилна треба јој боље управљање, и зато ћемо је понудити у процесу приватизације. Влада је већ донела одлуку на ту тему. Тендер ће бити расписан почетком године”, казао је министар.
Разговор с руским министром финансија послужиће, како је рекао, да покуша да организује састанак с представницима Уралвагонзавода, који је заинтересован за куповину смедеревске Железаре.
“Морам да кажем да је руски партнер уложио доста напора да прикупи податке о потребама за покретање производње у железари. Тендер је за два месеца, на њихов захтев, и наравно да та два месеца не значе ништа ако на крају дођемо до правог решења. Дакле, то није страшно” , каже Динкић.
Танјуг
