Велику полемику у јавности и сумњу у безбедност и квалитет већ годинама изазива присуство механички сепарисаног меса (МСМ) у прерађевинама. Иако је у суштини МСМ (али ниже категорије) купац ће морати да добије информацију да је производ направљен од меса треће категорије, а не више, као што су бут, плећка…
Како „Политика” сазнаје, управо је ово једна од највећих новина и погодности за потрошаче која се уводи недавно усвојеним Правилником о квалитету уситњеног меса производа и полупроизвода од меса. Да би та информација купцима била јасна, произвођачи ће морати уз назив производа да наведу и израз „од механички сепарисаног меса” уколико је више од половине меса замењено МСМ. Такође, обавеза произвођача биће и да наведе од које врсте животиња је МСМ добијен.
– На овај начин купац ће сам моћи да бира степен квалитета производа и у односу на цену – изјавила је за наш лист Емина Милакара, директорка Управе за ветерину, и додала да нова правила ступају на снагу првог марта наредне године како би произвођачи имали времена за усаглашавање с новим параметрима квалитета. Милакарева истиче да је иницијатива за израду новог правилника произашла на основу искустава трогодишње примене претходног, али и због потребе усаглашавања с новодонетим прописима.
– Ипак, највише због иницијативе научне и стручне јавности, као и индустрије хране, с циљем да се унапреди квалитет производа од меса, заштити интерес потрошача и јасније дефинишу поједине одредбе које су купце доводиле у заблуду – рекла је наша саговорница. Новим правилником успостављен је и стандард за производњу виршле. Овај назив, како је истакла, до сада се у масовној потрошњи користио за разне производе из исте групе. То је давало могућност произвођачима да користе сировине изузетно ниског квалитета с додатком адитива, боја, соли, без јасне заштите квалитета производа који највише конзумирају управо најосетљивије категорије становништва – деца, болесници…
– Сада су параметри квалитета за заштићен производ виршла изузетно високи. Од процента заступљености протеина меса, до ограничења у додавању соли, боја и адитива – објаснила је директорка Управе за ветерину. Такође, правилником је уведена категорија производа „заштићеног квалитета”, као што је српска кобасица, која представља производ високог квалитета од свињског меса. Али и нова правила шта се од месних специјалитета може назвати ћевапом и пљескавицом.
Наша саговорница каже да су потрошачи били суочени, нарочито на местима за продају брзе хране, да се под појмом ћевапчића и пљескавица продају производи који нису ни близу традиционалног састава и начина припреме. Успостављањем јасних критеријума за ове производе, наглашава, чува се традиција Србије, како би ти производи под заштићеним називом имали одређени квалитет, без додавање беланчевина и других додатака, осим соли и зачина. Не дозвољава се употреба соје, адитива и других састојака.
– С друге стране, постоје и критеријуми за роштиљ месо, где је дозвољено додавање беланчевина, али онда то значи и нижи квалитет уситњеног меса – рекла је директорка Управе за ветерину.
Прописано је и да није дозвољено уситњавање меса живине у присуству потрошача, јер је овај поступак веома ризичан за безбедност хране. Тако ће ускоро трговци моћи да продају искључиво млевено месо живине у оригиналном паковању. Остале измене у правилнику односе се на усаглашавање с новим прописима, усвајање адекватне терминологије и дефиниција и брисања производа који по својој намени нису производ од меса.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
