Нова спољна политика Грчке

Нова грчка влада у наредним недељама и месецима суочаваће се са озбиљним полемикама и притисцима од стране Брисела и Немачке по питању понашања у оквиру међународних одлука ЕУ и обавеза Грчке. Грчка ће тражити „заједнички језик“ са европским партнерима приликом решавања проблема грчког програма помоћи и дуговања, изјавио је председник Европског парламента Мартин Шулц, после састанка са новим грчким премијером Алексисом Ципрасом.

„Постоје извесна страховања у Европи да ће Ципрас следити сопствени пут, међутим ја сам данас открио да се то неће догодити“, рекао је Шулц.

Очигледно, Ципрас не открива све елементе своје државне политике и стратегије. Шта се може закључити по првим потезима Ципраса и његове владе на међународном плану?

Немачка „ратна репација“ и дугови Грчке 

Први међународни потези Ципраса и нове владе усмерени су према ЕУ, односно немачкој и ММФ. Тако је грчки премијер покренуо старо питање потенцијалног, али мало могућег за реализовање, „ратног дуга“ Немачке која би за одштету у Другом светском рату Грчкој требало да исплати више милијарди евра. Министарство финансија у Берлину наводи да су грчки захтеви решени ранијим обештећењима.

Атина је 2010. од Европске уније морала да затражи помоћ како би спречила национални банкрот и Немачка је од тада Грчкој позајмила око 65 милијарди евра. Грчки премијер Ципрас више пута је указивао да би те дугове требало пребити са ратном одштетом а неки правни стручњаци у Грчкој сматрају да је такав модел могућ. Ципрас покушава више да створи медијско-политички и национални став према економском притиску Немачке и ЕУ и одржава ниво националних тензија, него што је реално добијање ратне репације од Немачке.  

Политичке промене у Грчкој и формирање нове владе са Алексиом а Ципрасом, вођом радикалне левице, не треба да буду “на штету” других Европљана, напомиње с немачки вицекалцелар и министар економије Зигмар Габријел. Он се у петак заложио за „праведно“ опхођење Грка према Европљанима који су од 2010. издвојили знатна средства да помогну Грчкој да изађе из дужничке кризе.

„Тројка“ у Ципрасовом „фрижидеру“

Други међународни потез нове Ципрасове владе за сада је најава „замрзавање“ грчке сарадње са „тројком“ односно ЕУ, ММФ и ЕЦБ  по питању досадашњег аранжамна и уговора који је, по мишљену Сиризе и Ципрасове владе, на штету Грчке.

„Грчка ће сарађивати са институцијама ЕУ, али не и с тројком”, рекао је Јанис Варуфакис, грчки министар финансија на састанку са шефом Еврогрупе Јеруном Дајселблумом, с којим разговара о условима пакета помоћи. Влада грчке неће тражити продужење програма финансијске помоћи ММФ. Варуфакис је, после састанка са Дајселблумом у Атини, рекао:

„Ова платформа нам омогућава да добијемо поверење грчког народа. Наш први потез као владе неће бити да одбацимо разлоге за преиспитивање овог програма, прихватајући његово продужење.“ Варуфакис каже да је пружио уверавања Дајселблуму да званична Атина планира спровођење реформи које би привреду Грчке учиниле конкурентнијом и које би допринеле уравнотежењу буџета.

„Већ смо започели преговоре са циљем изласка из кризе, али не са тројком међународних поверилаца (ЕУ, ММФ и ЕЦБ)“, открио је у петак Варуфакис. Министар финансија обећао је да ће „уништити олигархе и мрежу која исисава енергију и економску моћ друштва“, што значи отворени рат са неолибералним олигархијским центрима у Грчкоји и ван ње.

Став Грчке око санкција према Русији  

Трећа потез на међународном плану нове ципрасове владе је однос Грчке према украјнској кризи и Русији. Грчка има традиционално добре односе са Русијом и није се истицала у полиитци осуде или увођења санкција. Грчка води реал-политику у сарадњи са Русијом од енергетике до инвестиција и туризма.

Премијер Алексис Ципрас пренео је своје незадовојство шефу  Европске уније за спољну политику и безбедност Федерики Могерини због тога што грчка влада није консултована поводом саопштења чланица ЕУ о растућој кризи у Украјини.

Зато је председник Спољнополитичког одбора немачког парламента Норберт Ретген, који је високи члан Конзервативне странке канцеларке Ангеле Меркел, упозорио новог грчког премијера да не користи право вета на проширење санкција против Русије као „монету за поткусуривање“ у преговорима о програму за извлачење Грчке из финансијских потешкоћа. Норберт Ретген каже:

„Било какав покушај повезивања ова два политичка поља мора да буде заустављен и пре него што почне.“

Грчки спољни интереси и изван ЕУ

Отварање нове димензије дипломатије и спољних послова, четврти је потез ципрасове владе. Тако је грчки министар спољних послова Никос Коцијас поручио да ће спољна политика Грчке бити активна и да ће отворити мостове са целим светом, али да односе са новим светским силама не сматра противним европском курсу Атине.

„Ми не сматрамо наше односе у контексту европског курса Грчке противречним са нашим односима са новим силама у успону“, поручио је Коцијас. Министар каже:

„Наша спољна политика мора да служи и буде базирана на борби коју ће повести наша влада, као спаситељ ове земље, за рационално преговарање и решавање проблема везаних за јавну дебату и меморандумске споразуме.“

То значи шире отварање Грчке према Блиском и Средњем као и Далеком истоку и повезивању евро-азијског геополитичког  простора али и нормализацију односа са Турском. Турски премијер Давутоглу је телефоном назвао новог грчког премијера Ципраса и честитао му на преузимању функције шефа грчке владе. Давитоглу каже:

„Назвао сам  новог грчког премијера Ципраса и честитао му. У најскоријој будућности га очекујем у посети Турској”, написао је премијер Давутоглу на свом профилу на Твитер мрежи.

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин

фото:  Kostas Tsironis/Bloomberg