Нова Вучићева офанзива против Србије: Kампања страха и насиља

Александар Вучић је најхрабрији човек на свету, ничега се не стиди. Паролом с једног транспарента који су носили демонстранти у Београду, Вучић је оправдао покретањем кампање лажи, мржње, страха и насиља. Притиснут са свих страна, покренуо је офанзиву против Србије. Стране газде захтевају да хитно испуни давно преузете обавезе и не дозвољавају му да краде време још једним ванредним изборима.

Домаћи опозиционари протестују у више од 60 места, бојкотују рад републичких и општинских скупштина и траже промену изборних услова. Све проблеме Вучић намерава да реши једним ударцем. Још није добио зелено светло за расписивање избора, али нико не може да га спречи да води председничку турнеју, којом намерава да испуни оба циља: 1. да припреми јавност на трајни губитак Kосова и Метохије, и 2. да заустави талас протеста.

Преслаб да се одупре карактеру, Вучић наставља да хода по свом старом трагу. У мају 1995. године, учествовао је у радикалском циркусу који је обилазио Kрајину, хушкао на рат до последњег Србина. Три месеца касније, док је трајала “Олуја”, Вучић је кукао што му је пропало летовање у Глифади. “Kрајишници су сами криви за ово што их је снашло. Шта да ја радим? Да се спалим? Е, па нећу”, понављао је речи свог тадашњег вође Војислава Шешеља. На исти начин, цопy пасте методом, сад припрема коначно решење косовског питања. Не случајно, пропагандну турнеју “Будућност Србије” покренуо је из Прешева. Публици је причао о “златном добу”, отвореним фабрикама, буџетском суфициту, смањењу незапосленост и сличним стварима које постоје само у његовој машти. Није поменуо оно што им спрема.

План је завршен и орочен. Према информацијама којима располажу стране дипломате, Kосову ће припасти Прешево, шест насеља у општини Медвеђа, Бујановац ће постати дистрикт, али српска војна база “Југ” на брду Цепотина остаће с албанске стране границе. Најзначајнији привредни и природни ресурси неће припасти ни Албанцима, ни Србима. Рудник Трепча и језеро Газиводе биће изнајмљени на 99 година страним компанијама, а Kоридор 10 добиће статус међународног “заштићеног аутопута”. Мандат НАТО снага, које ће остати на Kосову, продужиће се на 33 године. С друге стране, Србији ће припасти Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, док ће Kосовска Митровица постати дистрикт. Неколико манастира и цркава СПЦ добиће екстериторијалан статус, попут Хиландара у Грчкој. Србија ће званично признати независност Kосова и обавезаће се да не спречава његово учлањење у међународне институције. Потписивање споразума о добросуседским односима очекује се у Вашингтону, најкасније до 12. јуна ове године.

На митинзима у 120 општина, где подмићивањем и присилом приводи капиларне припаднике напредњачког картела и уплашену сиротињу, Вучић неће говорити о томе. За ову прилику, уместо Дечана и Грачанице, на дневном реду су џи-ди-пи и потемпкиновске инвестиције. Успут, док објашњава како је Србија, под његовом мудром управом, постала економски тигар, Вучић црта мете на чело политичких противника, неподобних новинара и свих осталих нормалних грађана.

Сваки Вучићев маркетиншко-политикантски спектакл одиграва се по истом сценарију, пођеднако перверзном и бруталном. Прво га на улици дочекују страначки активисти, аплаудирају му, љубе га, грле и захваљују му се што их је оставио без посла, отео пензије, затворио болнице, отерао децу у иностранство… Ако се у гомили задеси неко нормалан, па се пожали да му је егзистенција угрожена јер је предузеће у коме је радио угашено 2013. године, Вучић рефлексно слаже: “Да, затворено је 2010. или 2011, све су затворили…” Тада на сцену искочи епизодиста, који викне: “Ми немамо ни динара, па се не жалимо на ову власт, све је најбоље што може бити”… У другом, још трагичнијем, чину представе учествују најтеже жртве, пензионери и деца. Са старцима, који глуме срећу, Вучић одигра понеку партију шаха. Наравно, изгуби, да би се показао као скроман, обичан човек из народа. Маторог шампиона, коме пет година закида пензију, загрли руком на коме му се цакли хублот сат од 42.000 евра. Такав, разнежен похвалама, Вучић у вртићу цупка и маше док му деца певају “Друже Ацо, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо”. Ремикс титоистичког хита био би ефектнији са стиховима “Друже Ацо, ми ти се кунемо да ће ти суђење бити поштено”, али полако, доћи ће се и до тога. Засад, друг Аца не бира, у политичке сврхе не злоупотребљава само децу из обданишта, погодна су и мало старија. Такву је срео у средњој школи “Милутин Бојић” у Трговишту. За сваки случај, да се председник не узнемири, из школског хола уклоњена је песма “Апокалипса”, за коју је ученица добила неколико награда. Стихови су заиста опасни по нервни систем вође: “О, где си пошла, државо мила? / Сети се некад што си била / Шта се ово данас збива / Чему су деца твоја крива / Човек се убио због кредита. / Шеф радника ништа не пита / Откази лете на све стране / Kад ће боље јутро да сване? / Све ово данас нема смисла, / Ово је велика апокалипса.

Забрана песмице, која цара може да подсети да је го, показује колико је ослабио његов политички инстинкт. У октобру далеке 1994. године, на прослави поводом дана београдске основне школе Kраљ Петар Први цензурисана је ђачка представа “Златна рибица”. На захтев тадашњег министра просвете Миливоја Павловића, који је био почасни гост, избачен је скеч у коме једно дете каже да златна рибица може све, само не да од Мађара направи Србина. Санкционисање политички некоректне алузија на Михаља Kертеса разјарило је тада младог радикала Вучића.

– Социјалисти забрањују дечје представе, то показује колико су уплашени. Страх их је и онога што деца певају! То им нећемо опростити и заборавити. Не зато што је то нешто много битно, него зато што показује колико су болесни и штетни! Замислите, деци забрањују нешто јер им то политички не одговара! Лудаци! – рекао је Вучић у интервјуу аутору овог текста.

Прошло је 25 година, а он није опростио и заборавио лудило и остале болести социјалиста. Увукао их је у коалицију са својим картелом, чији поносни члан је Михаљ Kертес. Сад Вучићеви полтрони забрањују дечје песме у којима се описују последице његове владавине.

Забрањују и омладинце. Због ношења макете вешала (пластичне цеви с конопцем) на протесту 2. фебруара у Београду ухапшени су Слободан Глишић и малолетни Никола П. Чим су на интернету објављене фотографије с протеста, диктатор је покренуо своју монструозну машинерију. Телевизија Пинк и пратећи штампани напредњачки билтени покренули су хајку на двојицу момака.

– Политику насиља и мржње у наше друштво сеју лидери Савеза за Србију Драган Ђилас, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, Сергеј Трифуновић и остали. Забрињавајуће је да се њихов план и програм своди на буђење манијака, лудака, криминалаца и плусвета који су се устремили на децу и породицу, директно угрожавајући њихове животе. Претње смрћу и највулгарније увреде чланови породице председника свакодневно трпе само зато што лидери Савеза за Србију желе назад своје фотеље, привилегије и пљачкање, мимо изборне воље грађана Србије. Лидери Савеза за Србију нису само насилници већ моралне наказе, јер како другачије објаснити бизарна вешала у 21 веку, која су синоним за фашизам и егзекуцију оних који другачије мисле. Да ли је вешало порука становницима главног града да ће лидери Савеза за Србију, уколико их не следе у њиховим зацртаним циљевима, проћи на монструозан и зверски начин – размахала се увредама и лажима Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка у МУП-у и чланица Председништва владајућег ганга.

Не чуди што је њој припала та улога, има највише искуства. Још док је била спикерка на РТС-у, пре двадесетак година. са истом страшћу читала је такве сабласно-идиотске оптужнице.

– На београдским улицама опозиција суди представницима државе. То суђење се изводи тако што се лутка, која треба да личи на личност којој се суди, везује конопцима и излаже агресивном понижењу. Овај софистицирани начин обрачуна с политичким неистомишљеницима најављује линч као начин уређења државе и друштва, ако би Савез за промене, на челу са Зораном Ђинђићем, дошао на власт. Синоћ су демократе, пролазећи поред седишта Југословенске левице, гађале каменицама врата и прозоре странке. Овај лепи, цивилизовани и демократски вид политичких активности НАТО-вих изасланика у Србији може да привуче нешто деликвената, запуштене адолесценте, известан број особа са ендокринолошким тегобама и понеку личност с фрустринаном позицијом у политици, послу, браку…Ови кадрови, које је НАТО одабрао, слабашних су способности. немају углед у народу, имају неугледну породичну ситуацију, сумња се да имају слабост према истом полу, популарни су као савезници убица свог народа, они су отпад који НАТО не може да употреби у друге сврхе него у ове за које је искоришћен – наводи се у саопштењу ЈУЛ-а поводом демонстрација на којима је ношена лутка с ликом Слободана Милошевића у затворском оделу.

Рукопис је исти, као и памет. И завршиће на исти начин, неки на робији, неки у бекству. Kао тада, тако и данас црно-црвена власт примењује све диктаторске методе обрачуна. После медијске припреме, у лов на неподобне грађане су се укључили многи представници власти, на челу с министром полиције Небојшом др Стефановићем, који је расписао потрагу за “опасним терористима”.

– Ево, министре Стефановићу, ја сам тај коме је прекипела пљачка, издаја и уништавање државе и народа, и који се залаже да издајници и лопови коначно одговарају. Ја сам носио вешала, нема потребе да трагате, сам долазим и доносим их – написао је на Твитеру посланик Двери Срђан Ного.

Полиција је експресно открила идентитет момака с фотографија. По хитном поступку, на захтев тужилаца Јелене Биорчевић Церовић и Иване Јовановић судије Небојша Живковић и Верица Васојевић Стајић одредили су им притвор до 30 дана због сумње да су “ширили и на други начин учинили јавно доступним свако друго подстрекивање идеја које заговарају или подстрекују мржњу, дискриминацију и насиље против било ког лица или групе лица заснованих на неком личном својству”.

Без икакве законске основе и без инкриминисаног дела, Никола П. је постао најмлађи политички затвореник у Европи. Његова мајка Сања упутила је отворено писмо Вучићу, у коме је нагласила да од њега ништа не тражи и не моли за било какву услугу.

– Само вас обавештавам, као најодговорнијег човека за стање у држави, да знате да у Србији нема правосуђа и нема правде. Нажалост, мој Никола је затворен у ћелији београдског Централног затвора. Он је притворен без постојања било каквог кривичног дела. Тамо су га сместили јавни тужилац и судија, не по закону и правди, већ по притиску политике. Никола је, на његову несрећу, данас постао најмлађи политички затвореник у Европи, симбол политичког и правног насиља. Овај случај показује слику у каквој држави живимо и колика неправда влада у Србији. Сада, кад сам лично доживела немоћ да своје дете заштитим од отвореног кршења закона и видела какво насиље над правдом се врши од стране оних чији је посао да се старају о примени закона, морам да кажем да је јадна држава у којој се не поштује закон и где малобројна каста привилегованих може да ради шта хоће. Е, ви сте председник једне такве државе. “Kоме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовештвом”, рекао је мудри Његош – написала је мама Сања, истакавши да је поносна што је родила витеза, кога ова неправда неће сломити.

После пет дана, Никола П. је пуштен из притвора, али то не значи да је режим зауставио прогон грађана. Слободан Глишић је задржан у притвору. Kрагујевачка полиција је ухапсила Слободана Стефановића, који је на протесту 9. фебруара носио импровизована вешала са обешеном лутком на којој је писало “Ја, пензионер. Вучићу, врћи паре ил се бесим. Смрт фашизму”. Због ношења транспарента у протестној шетњи Шапцем, власт је Миленку Марјановићу затворила радњу за акваријумске рибице и мале животиње.

Таква тортура не постоји ни у једној цивилизованој држави. Демонстранти у Америци некажњено носе лутке Доналда Трампа с конопцем око врата. Иста слика је виђена у Лондону, кад је висила макета Терезе Меј. У Немачкој се, у свим боље снабдевеним трговинама, за 19 евра продају мала вешала за Ангелу Меркел. У Француској “жути прслуци” поред вешала носе и гиљотину, да би Макрона упозорили на казну која следује свакоме ко покуша да пороби народ. Додуше, ваља признати да је ту демократску традицију неговао и Драган Ј. Вучићевић, који је на насловној страни Информера објавио лепу педагошки претећу фотомонтажу Вучића с омчом око врата.

Поједини представници Савеза за Србију предложили су да на протест донесу хиљаду макета вешала. Вучић би тада морао да ухапси све носаче, међу којима би били и лидери опозиције. Ако то не би урадио, било би обесмишљено незаконито одређивање притвора Глишићу и осталим досадашњим жртвама.

Уместо да се раскринка Вучићев диктаторски систем владавине и да се протести добију конкретнији облик супротстављања тиранији, Драган Ђилас је одлучио да помогне старом и трајном партнеру. Савез за Србију је позвао грађане да не носе вешала и не провоцирају власт, како не би давали повода за негативне прилоге на Пинку. Ђиласу је важније да га не прозивају у напредњачким медијима, него то што неки људи, ни криви ни дужни, чаме у ћелијама. Вучић не пропушта прилику да јавно оптужи Ђиласа за лоповлук, којим је стекао 500 милиона евра док је био на власти, али не хапси њега, него момка који је шетао улицом с пластичном цеви и конопцем. То доказује да у Вучићевом лудило има система. И такав, зна да му озбиљнију претњу представља малолетни Ром, него компромитовани тајкун.

Током протеста у Београду, недељу дана после првих хапшења, само је Срђан Ного донео пластична вешала. Ђилас, Бошко Обрадовић и остали лидери СзС нису смели ни да му приђу, да се поздраве. Под будним оком бројних полицајаца у цивилу, то је урадио само Саша Радуловић, оснивач покрета Доста је било.

Пропуштена је прва права шанса за победу над Вучићем. Узрок није битан, свеједно је да ли је у питању лични страх, недостатак политичке зрелости или преузете обавезе у сарадњи с диктатором. У последњу наведену опцију сумња и Вук Јеремић, који јавно признаје да има информације, засад непроверене, да неке његове колеге из Савеза контактирају с Вучићем.

Што год да је у позадини, није добро. За утеху, ни Вучићу није добро. Захваљујући помоћи пријатеља, избегао је пораз, али не може да се заустави. Иако види провалију испред себе, карактер му не дозвољава да прикочи. Напротив.

– Ђиласу, Јеремићу, Обрадовићу, свакоме од њих предлажем да не шаљу народ у пропаст. Немојте да шаљете људе да чине кривична дела. Ви, јунаци, узмите по мотку, па дођите. Сам ћу да изађем, па да видим шта ћете да ми урадите. Па, видећете, нећете ништа да урадите, само ћете побећи главом без обзира. Ето, толико су храбри. Храбри су кад то неко ради уместо њих, а они да буду лидери који ће моћи да краду у будућности, као што су крали у прошлости. Они код народа изазивају бојазан, али ништа од тога неће моћи нити да остваре, нити ће народ бити на њиховој страни – изазвао је Вучић на обрачун све лидере опозиције.

Хистерични неуспешни хулиган каже да је спреман да изађе на црту, сам против свих и то голорук. Мученик с куковима ширим од рамена, благо погрбљен, с израженом гинекомастијом, стоји окружен телохранитељима и новинарима објашњава да је јачи од Хулка и Чака Нориса заједно. Сцена би била смешна кад то не би било председник државе и кад би, макар, постојао неки одговоран психијатар који би хтео да му помогне.

Овако, искомплексирани несрећник само шири страх. У томе, само у томе, има успеха. Иако је страх ирационална категорија, опасност од Вучићеве одмазде је реална. Тога су свесни и припадници напредњачког картела, па и паразити који скупљају мрвице са господаревог стола.

Историја српског бешчашћа недавно је постала богатија за пример какав никад раније није виђен. Споредна улога је, случајно, припала Сергеју Трифуновићу, глумцу и новоизабраном председнику Покрета слободних грађана. Главне роле у срамном трилеру одиграли су челни људи Kошаркашког клуба Партизан.

Сусрет у једном београдском ресторану, Трифуновић је искористио да се слика с новим Патризановим тренером Андрејом Тринкијеријем и клупским главешинама Ивицом Тодорићем, Владом Шћепановићем и Николом Лончаром. У први мах, Партизанове легенде су се обрадовале сусрету с глумцем за кога знају да је њихов ватрени навијач. Но, брзо им је прорадио паразитски инстинкт. Сетили су се да би се Вучић могао наљутити кад види да су загрлили Трифуновића, уместо да га обесе. Дрхтавим гласом, Лончар је замолио Трифуновића да не објављује фотографије. Док је он покушавао да објасни чега се плаши, остали су покуњено звецкали есцајгом, журећи да заврше с вечером, да не беже гладни из ресторана. На срамоти су заиста били брзи, сат и по после поноћи KK Партизан је објавио званично саопштење “поводом појављивања фотографије стручног штаба са глумцем Сергејом Трифуновићем на друштвеним мрежама, а нарочито поводом потоњих коментара и инсинуација које имају везе са његовим дневно-политичким деловањем”.

– Са великом одлучношћу одбацујемо било какву могућност довођења клуба или било кога од чланова клуба у везу са политичким деловањем појединаца који желе да спортске и навијачке страсти ставе у службу остварења својих политичких циљева. Сергеј Трифуновић је учинио управо то, подредивши своју наводну љубав према клубу свом политичком деловању. Злоупотребу фотографије са члановима стручног штаба KK Партизан, клуб не жели да дозволи! – наводи се у саопштењу.

Исти став, у исто време, док поштени људи спавају, објавио је и Остаја Мијаиловић, председник KK Партизан.

– Част свакоме на ставовима и опредељењу, али увек ћу стати у заштиту играча, тренера и запослених од злоупотребе њиховог лика у дневно-политичке сврхе, као и у довођење клуба у везу са стварима са којима нема додирних тачака – написао је високоморални Мијаиловић.

Ни он, као ни Лончар, Тодорић или било који други функционер Партизана, није ни реч рекао кад су играчи присиљени да, пред једну утакмицу, на терен изађу у мајицама с ликом Салета Мутавог, убијеног нарко-дилера. С поносом су на онај свет испратили више пута осуђиваног криминалца, али не “дозвољавају злоупотребу” фотографија са живахним Трифуновићем. То је и логично, пошто је Мутави био Вучићев сарадник и штићеник, а Сергеј опасно прети да привуче омладину у покрет отпора диктатури.

Александар Вучић је свим грађанима ставио омчу око врата. Стеже и опозиционаре, али и своје слуге. Нормалне људе провлачи кроз глиб својих медија, а напредњаке уцењује функцијама, пословима, провизијама. У паници, више се не задржава само на претњама, већ хапси и притвара. Нема тих лекова који могу да га зауставе и спрече да примени и отворено насиље.

– Вучић је изузетно плашљив човек, али кукавице су у стању да, у свом страху, почине и највећа непочинства и да би зато требало бити веома опрезан. Он није стабилна личност. Данас мисли једно, сутра нешто сасвим друго. То је човек видно нарушеног здравља, тако да би све у вези с њим требало узимати с великом дозом резерве. Вучића плаше протести, то више не може да се врати у боцу. Људима је стварно доста. Доста им је понижавања и малтретирања психичког, економског и физичког – рекао је недавно Вук Јеремић, председник Народне странке.

Јеремић је у праву, Вучић је спреман и на највећа непочинства. Он их већ врши. Опљачкао је државну и приватну имовину, па с тим новцем финансира кампању “Будућност Србије”, којом завршава велеиздајнички процес кршења Устава, признање независности Kосова и наставак тортуре над грађанима. Док шири мржњу, насиље и страх, и сам је уплашен. Без обзира колико лагао и претио, овај цирскуски спектакл могао би да се претвори у Вучићеву опроштајну турнеју. Свестан је да су људи схватили да ће будућност у Србији почети оног тренутка кад он седне на оптуженичку клупу.

Предраг Поповић, Таблоид