СТОВАРИШТА чврстог огрева широм Србије ових дана имају више купаца него робе. Велика је јагма за угљем и огревним дрветом, а нуде се углавном увозне и скупље врсте огрева. Угља из Колубаре и Костолца у продаји нема, а Ресавици је већ одобрен раст цена од 11,7 одсто. На испоруке из босанских рудника, домаћи трговци чекају и по две недеље и очекују да ће поскупети бар за десетак одсто. За тону сада ваља издвојити од 8.000 до 20.000 динара. Тражено је и огревно дрво, чија је цена од 3.500 до чак 5.500 динара за кубни метар.

Власник стоваришта „Тропикал“ Марко Филиповић тврди да влада паника када је набавка огрева у питању. Каже, камиони пред босанским рудницима чекају и по десет дана на наручени угаљ. Интересовање за угаљ је велико, јер су сви због беспарице и поплава, куповине уобичајене за пролећне дане одложили за јесен. Тома Пауновић, менаџер продаје у „Копаоник огреву“ каже да тренутно нуде „ковин“, „креку“, „бановиће“ и руски камени угаљ. Тоне су од 7.800 до 17.880 динара. Огревно дрво је 5.400 динара. На ове цене треба додати и 800 до 900 динара за превоз.

Букове и храстове цепанице ових дана су најтраженија роба на Златару, Јавору, Муртеници, Јадовнику, Јаворју и осталим шумским пределима у Старом Влаху и Полимљу. Шлепери чекају у реду за утовар и све иде у Београд и околину, Панчево…

– Кубик буковине је достигао цену 4.000 динара, али шта вреди кад због кише и влаге у шуме не може да се уђе. Хиљаде кубика посеченог дрвета чека на утовар али су лоши шумски путеви или их нема. Трећи разлог је што фабрике пелета све покупише као сировину, за ову врсту огрева треба 40 одсто буковине – жали се Драган Јеликић из стоваришта „Јелика“ у Новој Вароши.

Иако се у нововарошком крају огрев продаје још од априла, многи мештани се љуте на дрвосече и старе продавце што им нису допремили дрва, па су се дали у потрагу за новим снабдевачима.

– Најбоље је и најјефтиније грејање на дрва. Још у мају купио сам дрва, кубик плаћао 30 евра, а већ су сад поскупела за пет и више евра – каже Јово Млађеновић из Нове Вароши.

За кубик тврдог огревног дрвета на стовариштима у Новом Саду, Новосађани треба да издвоје 5.100 динара. Услуга резања, коштаће их још 300 или 400 динара по кубном метру, а потражња је, како истичу на стовариштима, таква да премашује понуду.

ШВЕРЦУЈУ И “КОЛУБАРУ“

ДОМАЋЕГ угља на већини чачанских стоваришта нема ни грама. Разлог је што су власници, како кажу, од Електропривреде добили обавештење да овог огрева неће бити, јер су све количине намењене термоелектранама, што је приоритет. Оно што, међутим, истичу је да шверцерским каналима добијају понуде за куповину „колубаре“, и то по вишеструко већим ценама од регуларно набавне цене, али то већина њих одбија да купи.

Тако се „колубара“ нуди по цени од 7.500 до 8.000 динара за тону, што је за око 2.000 динара више од прошлогодишње цене. На стоваришта повремено стижу мање количине „пљеваљца“, али цена овог угља се креће од 15.000 па до чак 20.000 динара по тони, што је неприхватљиво за већину чачанских домаћина, који су се до ове године грејали на овај енергент. Зато се Чачани углавном опредељују за грејање на дрва. Понуда овог огрева у чачанском крају је ових дана велика, а цена по метру креће се од 3.500 до 4.000 динара, али се очекује да ће цена, што се више буде ближио почетак грејне сезоне скочити.

– Држимо само тврдо огревно дрво, букву, храст, багрем и цер – наводи Снежана Суботић, са стоваришта „Платан С“. – Имамо у понуди и угаљ „дунавац“ из Ковина, по цени од 8.000 динара за тону. Цена дрвета је за 300 динара виша него лане, а верујем да ће цене још расти, јер су услови за сечу дрвета због кише, па и снега који је пао на Голији, јако неповољни. Интересантно је да се наши купци релативно неповерљиви према „дунавцу“, иако је врло сличан угљу из Колубаре, само је нешто ситнији.
Мирко Стојановић, један од купаца дрвета, каже да, нема избора, и да мора да купи најмање десет метара дрва и бар две тоне угља, како би загрејао породичну кућу.

– Имао сам и пећи на гас, али, како је цена овог енергента превисока, одлучио сам да се вратим на дрва и угаљ – каже Стојановић. – Срећом, па сам задржао каљеве пећи по собама, тако да није било додатних улагања, него смо се само вратили на начин грејања, који су још моји деда и бака увели…

Ужички крај у огревном дрвету не оскудева, али је дуг кишни период успорио сечу и транспорт до купаца, а због влаге, квалитет огрева слабији је него лане. У највећем граду западне Србије кубик огревне букве или цера кошта 30 евра, а за транспорт камионом потребно је одвојити додатних пет евра по метру кубном.

Велики број Ера огревом се снабдева у Шумском газдинству, тамо су цене ниже него код „приватника“. У газдинству кубик кошта 3.060 динара (150 динара јефтиније него прошле године), а пензионери су били у могућности да дрва плате на шест месечних рата.

– Имао сам среће па сам купио довољно сува дрва. Комшија је „на невиђено“ пазарио дрва из једног ужичког села, али се испоставило да је дрво пуно влаге, тешко да ће се довољно осушити до првог ложења котла – каже Ужичанин Драгослав Цвијовић.

Огревно дрво се последње две недеље у Лесковцу продаје по цени од 32 евра по кубном метру што је за два евра више него ранијих месеци. Иако је тражња уобичајена за ово доба године, понуда је много мања јер тешки камиони, због честих киша, не могу у шуму по огрев. На дрвној пијаци се купопродаја заврши још у раним јутарњим сатима.

– Буквално све што довезем одмах продам, а на дрва чека још много мојих сталних купаца. Не можемо због кише да радимо, па на приступачнијим теренима расте цена огрева – прича један од продаваца.

На стовариштима, угља има у довољним количинама и по ценама које нису мењане последњих месеци, а наручене количине се редовно испоручују. Ранијих година се у овим крајевима огрев набављао углавном на пролеће, али се због беспарице шпиц сезоне све више помера у касно лето и почетак јесени.

Новости