П р в и п о г л е д
Српска косметска политика у знаку кандидатуре
* Еулексов летак је повучен, али привремено. Еулекс не одустаје и позива се на договор Београда и Приштине, још од 2. јула прошле године. Зар ово не имплицира јасну намеру да се и на овај начин Србија увуче у још једно, практично призвање независности Косова?
* Да ли су прећуткивања оваквих тема у складу са предизборном тактиком замишљеном у неком маркетиншком буџаку? Ако је претпоставка одржива, онда су уверљиве и бојазни да је скована још једна обмана – да се и на Космету избори закажу, али – да се не одрже
Пише: Раде Брајовић
Од првомартовске кандидатуре за ЕУ до осмомартовског празника жена није се догодило ништа што би српску косметску политику ослонило на неки догађај који би могао да се доживи као успех. Штавише, све што се дешавало, а косметска хроника била је редовно густа, реално се могло тумачити само као збир нових варки у серији старих обмана.
Најтеже су оне које додирују животну свакодневицу Срба, али не олакшавају перспективу и оне које се јасно не виде првим погледом, али су несумњиве.
Често и истовремено, као по договору, понављање и бриселског медијатора Роберта Купера и нашег Борка Стефановића да ће се београдско-приштински дијалог наставити после српских избора једно је од таквих «споровозних» и варљивих схватања које не обећава добре изгледе, па и намере у праведно решење косметске кризе.
Зашто чекати два-три месеца, ако је дијалог једини прави пут решења? Зар нека промена владе може битније да промени позиције било које стране, па да се мирни преговори замене нечим другим, далеко било, неким насилним и сличним методом наметања ставова?
Зна се и које су и где воде алтернативе мирном дијалогу. Не би, ваљда, одлазак Бориса и долазак, како га је назвао, «неверног Томе», нешто знатније променио? Или су, можда, досадашњи разговори само маска и про-форма за замагљивање – да се постигну једнострани циљеви? Сумње нису баш без основа.
Први тест примене договора о регионалном представљању, на пример, није положио испит – сви учесници балканског скупа о образовању, у Даниловграду, пали су на испиту.
Руководство домаћина, црногорског града на обали Зете, одвајкада посебно везаног за Космет и Београд, није написмено одгонетнуло зездицу изнад речи Косово, како јасно прецизира бриселски договор о непрејудицирању статуса, Резолуцији 1244 и мишљењу МСП. Погрешили су и учесници скупа, а највише представник Србије, Зоран Костић, помоћник министра образовања – који је седео у столици поред Риве Прекорогја – остао је на скупу, уместо да га напусти.
Објашњење да «српска влада још није усвојила договор из Брисела и није дала званичне инструкције како да се понашају држвни чиновници», не правдају никога, најмање владу и њеног чиновника.
Не може се такође избрисати одговорност за оно што се данима дешава на северу Космета, на административним прелазима и иза њих, у Северној Митровици. Приштинске власти и Еулекс тамо од Срба траже њихове, албанске, личне карте, возачке дозволе, регистарске таблице са КС и РСК ознакама и друга документа, а Еулекс је делио летке у којима обавезује тамошње Србе да до 1. јуна пређу на `папире` Тачијеве државе…
Летак је повучен, али само привремено, а Еулекс не одустаје и позива се на договор Београда и Приштине, још од 2. јула прошле године. Шеф нашег преговарачког тима, Борислав Стефановић, као и министар за КиМ Горан Богдановић и државни секретар Оливер Ивановић демантују заснованост албанско-европског поступка. И, то је све…
Зар овај поступак Приштине и, што је још горе, мисије ЕУ, не имплицира јасну намеру да се и на овај начин Србија увуче у још једно, практично призвање независности Косова?! А, шта са наводно статусно неутралним Еулексом, како га и Брисел и званични Београд квалификују – је ли то само још једна јавна и тешка антисрпска обмана, таква да не би требало да прође без оштрог реаговања самог српског врха, с Тадићем на челу? Или је, можда, прећуткивање ове и оваквих тема у складу са, у неком маркетиншком буџаку, замишљеном предизборном тактиком. Ако је претпоставка одржива, онда су уверљиве и бојазни да је скована још једна обмана – да се и на Космету избори закажу, али – не одрже!
Америчком амбасадору у Приштини, Кристоферу Делу, придружила се његова колегиница у Београда, Мери Ворлик, која је, не само незаинтересована за Тадићев план у четири тачке, већ је експлицитно против избора у јужној српској покрајини!
Госпођа амбасадорка, можда зато што крајем године завршава своју мисију у Србији, била је у свему отворена и експлицитна, у, ваљда, опроштајном интервјуу “Новостима”. Претпоставку да ће и Србија, не формално него практично, признати приштинску независност, потврдила је и, овако, замку дешифровала:
– И Србија, и САД, и све земље у региону, препознају важност стабилности и добросуседских односа. И у Србији постоји велико разумевање за важност успостављања нормалних и предвидљивијих односа са Косовом, како би обе стране ишле напред. САД ће наставити да раде свој део који се тиче подршке…
Односи Србије и Космета, у праву је Њена Екселенција, заиста су предвидљиви, иако није рекла ко их је таквим учинио.Зна се, наравно, и то – овде и тамо!
Факти
