Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића, био је власник офшор компаније „Arkshore International“ на Британским Девичанским Острвима преко које је имао рачун у Швајцарској, а коју није пријавио Агенцији за спречавање корупције – иако је по закону био дужан то да уради будући да је у исто време био директор државне фирме „Електромрежа Србије“, открива КРИК у пројекту „Пандорини папири“.
У време док је као директор водио државну компанију „Електромрежа Србије“ (ЕМС), Никола Петровић одлучио је и да тајно постане власник приватне фирме са стране.
Одабрао је Британска Девичанска Острва (БВИ) као место где ће имати компанију. Ова мала острвска држава у Карипском мору озлоглашена је офшор дестинација, јер се подаци о власницима фирми у овој земљи чувају као најстрожа тајна. То значи да свако може тамо да оснује компанију и да за то готово нико не сазна.
Ипак, да је Петровић, један од најутицајнијих људи у држави и кум председника Србије Александра Вучића, био од 2016. године власник компаније у овој егзотичној земљи знамо захваљујући томе што су новинари у међународном пројекту „Пандорини папири“ успели да дођу до близу 12 миллиона докумената о оснивањима фирми. Овај пројекат водили су новинари Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ИЦИЈ), а у њему је учествовао и КРИК који је анализирао папире у вези са Србијом.
Петровићева офшор фирма имала је помало библијски назив – „Arkshore International LTD“. Њено име је комбинација речи „арк“ која означава барку коју је према Библији направио Ноје да би од потопа спасао себе, своју породицу и животиње, и речи „обала“.
Ову „барку“, Петровић је искористио да посредством ње отвори рачун у швајцарској банци. Пошто је тајно био власник компаније, уједно је сакрио себе и као власника рачуна.
Да би све ово урадио Петровић је ангажовао чак три агенције: швајцарску консултантску фирму „Фидинам“ преко које је комуницирао са агенцијом „Alcogal“ са Панаме која је основала офшор фирму, док је адвокатска канцеларија „Monfrini Bitton Klein“ такође из Швајцарске чувала документацију фирме председниковог кума.
Офшор фирму Петровић није пријавио Агенцији за спречавање корупције, како нам је потврђено из ове институције, иако је по закону био дужан то да уради. Све особе које су на државним позицијама у Србији морају јавно да разоткрију своје послове и имовину, а ко то не уради, ризикује да буде кривично гоњен.
Петровић није скривао информације само у Србији.
Документа откривају и да су од агенције „Alcogal“, која је ангажована да отвори офшор фирму, Петровићеви адвокати покушали да сакрију да је јавни функционер – вероватно како би се избегле додатне провере. „Alcogal“ је, ипак, открио ко је Петровић и у њиховој бази се водио као „клијент високог ризика“.
Компанија „Arkshore“ још постоји, али је неактивна од новембра 2019. године, према подацима пословног регистра Британских Девичанских Острва.
Новинари КРИК-а данима су звали Петровића, али се није јављао на телефон. Није одговорио ни на питања која су му послали преко адвоката.
„Барка“ сакривена од Агенције
Петровић у Србији није пријавио Агенцији за спречавање корупције да је власник офшор фирме.
У његовим имовинским картонима који су били објављени на сајту ове институције, није било наведено да је власник „Arkshore International“ са Британских Девичанских Острва.
Агенција је у писаном одговору КРИК-у потврдила је да Петровић није пријавио ову офшор фирму.
Кривично је дело ако функционер овој институцији не пријави све што поседује, истиче професор Зоран Стојиљковић, бивши председник Одбора Агенције за спречавање корупције.
„Ако прикривате имовину и приходе, то је кривично дело, имате законску обавезу да то пријавите јер као носиоци јавних функција морате да водите рачуна о јавном интересу”, каже Стојиљковић за КРИК.
„Сврха тога (пријављивања) је да знамо шта су извори финансирања јавних функционера како бисмо били сигурни да се руководе некаквим јавним интересом.”
Петровић је чак две године након одласка са чела ЕМС-а по закону био дужан да пријављује битне промене имовине Агенцији, али се офшор фирма није појавила ни тада ни у једном од његових имовинских картона.
Компанија „Arkshore International“ још постоји, али је неактивна од претпрошле године. Агенција „Алцогал“ престала је да сарађује са њом, а нови агент није постављен. По законима Британских Девичанских Острва, свака компанија мора да има агента, а уколико га нема, постаје неактивна.
Посао са Суботићем
Ова фирма није била једина коју је Петровић имао на офшору, о чему је КРИК раније писао.
Осим на Британским Девичанским Острвима, Петровић је основао фирму и на много ближој офшор дестинацији, усред Европе – у Луксембургу, две године након што је напустио место директора ЕМС-а.
У јануару 2019. основао је компанију „Fabergé Advisors” и тако тајно ушао у низ послова у Србији – увоз лекова, развој технологије за соларну енергију, као и авио-превоз. И за ове послове се открило захваљујући међународној сарадњи новинара – француског „Ле Монда”, новинарске мреже ОЦЦРП и КРИК-а, који су дошли до података о стварним власницима луксембуршких компанија.
Посредством ове фирме Петровић је купио авио-компанију „Air Posh” од Суботића. Продаја је обављена испод цене јер је Петровић фирму платио 100.000 евра, а она у свом поседу има авион вредан више од пола милиона евра, открио је КРИК.
Исту луксембуршку компанију Петровић је користио и да постане сувласник у домаћој фирми „Сторенергy” која се бави соларном енергијом. Касније је део власништва продао Љиљани Божовић, супрузи другог контроверзног бизнисмена Звонка Веселиновића, како је први објавио ЦИНС.
Осим што је ширио послове након одласка са функције, Петровић је увећавао и имовину. Са супругом је постао власник две луксузне виле у Београду чија се вредност процењује на више од четири милиона евра, како је раније открио КРИК.
Велики профит стиче из развијених послова са државом – за вишемилионске износе јој продаје струју коју производи у својим мини-хидроелектранама.
Извор: KRIK/OCCRP
