Смрт Милорада Николића у Специјалној затворској болници, да смо правна држава, довела би до хапшења више одговорних за његов у смрт. Али, уместо правне државе, на делу је Вучићев “паралелни систем” у коме ниједном грађанину није сигурна глава на раменима.
Покојни Милорад Николић је ухапшен 15. децембра прошле године у Црвенки, у породичној кући, због слања три СМС поруке пријатељима. Истог дана је ухапшен, приведен је судији за претходни поступак у Основном суду у Врбасу, која му је одредила притвор.
Већ 4. јануара из Београда стиже налаз лекара вештака да је Николић душевни болесник, опасан по околину и да га треба сместити у затворску болницу, на неодређено време.
”…Свестан сам свега што сам радио и порука које сам послао, а слао сам их неким лицима, која сам све познавао. И ко ми је поруком одговорио да му више такве поруке не шаљем, ја му даље нисам слао. Батанић Данка познајем и свима којима сам слао поруке, сматрао сам их пријатељима и сва та лица посећују и мене и моју породицу. Ја живим с мајком, братом и његовом породицом. Све то што сам написао није мој став, али ми је била намера да то све дође до великих људи. Мене покреће истина и правда и да неко чује то, не мора ништа да предузима. То када сам рекао у поруци за Стефановића да ће бити убијен следеће године, то су ми рекли, ту има доста метафоре, хумора, свега, јер сам сматрао ако то дође до Стефановића, може само да му користи, да појача обезбеђење. Ја сам хтео да се то прекине, мислим да то није претња, и молио бих да будем пуштен кћи…” рекао је Николић пред истражним судијом.
Али, Николић је већ ушао у машину за млевење меса.
Заменица тужиоца Јасмина Ђуровић, по налогу тужиоца, тражи притвор, а потом одмах Николића шаље на вештачење у болницу. Паника настаје када лекар вештак Марина Панић, на сагласан предлог другог вештака, на расправи одржаној 23. фебруара, даје налаз да Милорад Николић није опасан по себе и околину и предлаже да му се изрекне мера обавезног лечења на слободи.
Налаз вештака обавезује, али заменица тужиоца Ђуровић тражи супер вештачење, од стране Одбора за судско медицинско вештачење Медицинског факултета у Новом Саду. Вештацима из Нов ог Сада требало је пуна четири месеца да саставе налаз, јер председница Основног суда у Врбасу Весна Зековић Марковић је одбијала да плати трошкове вештачења, а Николић је неовлашћено био под принудним лечењем.
И дана 14. јуна састаје се комисија лекара вештака у Новом Саду која у налазу констатује: “…Мишљења смо да је окривљеном у актуелном тренутку целисходно преиначити раније изречену меру обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи (вештаци лажу да је та мера била изречена) у меру безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, а која може бити спроведена у амбулантним условима…”
Овај налаз потписали су ”супер вештаци” доц. др Владимир Кнежевић, специјалиста психијатрије и асистент сци Валентина Шобот, специјалиста медицинске психологије. Неколико сати касније, Милорад Николић је умро у затворској болници!
Дакле, он је четири месеца незаконито држан у психијатсријској болници! Неко мора бити одговоран! Судија Јелена Ковачевић и ванрасправно веће Основног суда у Врбасу којим је председавала председница суда Весна Зековић Марковић. За Николићево задржавање није постојао ниједан разлог, након налаза судских вештака из Београда, који је потврдио и Одбор за вештачење из Новог Сада.
Хоће ли јавни тужилац Србије извести на оптуженичку клупу оне који су усмртили Николића држећи га незаконито у затворској болници? Да ли је случајно Николић умро неколико сати након што је супер вештачењем утврђено да је морао бити пуштен на слободу?
Тиранин Вучић је скоро усхићено саопштио да је Николић умро у затвору од емболије плућа, мада резултати обдукције још нису познати. Ко је наредио да се убије Николић, да тог дана не буде пуштен на слободу!
Одлуком управника Института за судску медицину – др Слободана Николића од 27.06.2017. године, одбијен је захтев породице покојног Милорада Николића, да им се достави писмени налаз обдукције, иако је породица поднела захтев за обдукцију још 15.06.2017. године. Из тих разлога породица ће бити принуђена да се обрати жалбом Поверенику за информације од јавног значаја.
Милорад Николић није једина жртва Вучићеве убилачке машинерије.
А. Нађ, Таблоид
Реаговање
Све су му наместили
(Писмо новинара Ивоне Живковић поводом злочина над њеним комшијом З. Лаловићем, који смо описали у прошлим бројевима).
Хвала вам што сте се заинтесовали за слушај мог комшије Зорана Лаловића Бобана. Одавно се питам шта је са њим и зашто није одговорио на писмо нас комшија које смо му послали у затвор неколико месеци након хапшења. Било је у вези пса.
Бобан је био диван и стидљив човек, шетао је свако вече малог пса Милу коју је удомио и то заједно са својом мајком Даницом. Није је тукао. Он је, познато је комшилуку, био у свађи са својом фамилијом управо због имања, неких локала и сл. Све му је намештено и ви сте то открили. Хвала вам.
Власник његовог стана је сада та Марина Стефановић. Стан од 62 квм је код Арене (1300 евра/квм) , адаптиран је и празан. Вероватно га спрема за продају.
Још једном хвала.
Ивона Живковић
Samo ti citaj moj Srbine o nevoljama i smrti drugih srba ali nemoj se pobunite jer ce sutra neko drugi citati o tebi i isto ce uraditi sto si iti a nas car Vucic ce tako sa ovakvim narodom biti na vlast dozivotno,mozda tako treba.