На Интернету је у току револуција, јер је у току пријава око 1.300 нових генеричких Интернет домена и то на више језика и писама, па се већ могу наћи сајтови који у адреси имају наставке .wеб, .сайт, .移动, . شبكة, .евентс, .wоркс, .цоол, .висион, .тодаy, .цомпанy, .схоп, .тренд, .плаце, .гуру, .блог, .сеx, .пхото…
На овај начин се број могућности за представљање на Интернету невероватно увећава али, према неким мишљењима, та слобода избора могла би са собом да вуче и много веће ризике од Интернет превара и злоупотреба. Ово је била једна од тема Дана Интернет домена Србије (ДИДС) у организацији Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС).
Веће могућности избора и – превара
За већину компанија и институција биће финансијски неизводљиво да заштите све те домене, тако да ће увек остати простор за тзв. пецање, односно да неко направи сајт који би довео у заблуду кориснике и натерао их да оставе своје податке који би касније могли бити злоупотребљени. Такође, постаје много теже разабрати који су сајтови и информације валидне, а које не.
Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са Интернет заједницом у РНИДС оценио је да, иако постоје такве могућности, не би требало ограничавати број домена, већ се против превара треба борити на други начин, а пре свега ће корисници Интернета морати да науче како да разаберу корисне садржаје од штетних.
У почетку Интернет адресе биле су исказане бројевима, али када је број рачунара повезаних на Интернет постао превелик, средином осамдесетих година, успостављен је систем домена са свега неколико генеричких екстензија попут .цом, .нет, .орг. Њих је могао свако да резервише без икаквих ограничења.
У међувремену су се појавили и национални домени као што је .рс за Србију, а претходно .yу.
Марковић истиче да је са растом Интернета настала потреба да се професионалније управља системом домена па је 1998. године основан ИЦАНН чији је задатак увођење нових домена на Интернет. Тако смо 2002. године добили седам нових домена као што су .биз, .инфо, а касније и .асиа или .цат за Каталонију.
Све важнији национални домени
“Са две милијарде корисника Интернета појавио се захтев и да се отворе домени на локалним језицима, а прошле године ИЦАНН је почео да издаје домене и на другим писмима осим латинице”, објашњава Марковић.
Једно од питања које се поставља са увођењем масе нових домена је и како ће они утицати на националне домене. Да ли ће се потреба за њима смањити или ће постати још важнији јер ће давати прецизније информације о сајту. Марковић оцењује да када се у Гуглу претражује нешто везано за, на пример Србију, предност у резултатима овај претраживач даје сајтовима са .рс екстензијом што указује да ће значај националних домена у ствари бити још већи.
Посебно што се очекује да ће, са већим бројем адреса, људи све мање памтити тачне адресе а све више користити претраживаче.
Скупо пријављивање нових домена
Иако је пријављено више од 1.300 нових домена вероватно неће сви бити одобрени, јер изискују и значајна улагања.
Према речима Микелеа Нејлона, директора “Блацкнигхт Интернет Солутионс” из Ирске, само пријава за једну екстензију кошта 125.000 долара, а за припрему пратеће документације треба потрошити још три или четири пута више средстава. Осим тога, потребно је доста новца и да се одради кампања како би се обезбедили корисници који би резервисали адресе са овим доменима.
Све ово, како истиче Нејлон, није гаранција да ће домен бити и одобрен, а увек постоји могућност да нека држава или институција блокирају домен због културних или религијских разлога, на пример. Тако је немогуће пријавити домен .год на енглеском или .бог на српском.
До сада, највише пријава је стигло из Северне Америке, затим Западне Европе, неколико из Русије који се пре свега односе на Москву, а ниједна из нашег региона.
Никола Божић, представник Петнице сматра да ће овим променама доћи до тога да ће претраживачи постати замена за домене, јер нико неће памтити адресе пошто ће бити много сличних или истих имена са различитим екстензијама. Он напомиње и да се поставља питање заштите жига, јер ће свако моћи да региструје сајт под тим именом само са различитом екстензијом, што даље повлачи проблем колико ће корисници бити изложени нетачним информацијама док су у заблуди да су на правом месту.
Оно што би могло да спречи масовно заузимање нових домена је чињеница да ће њихово резервисање бити два, три пута скупље него .цом.
Нејлон сматра да је најважнија могућност избора, а неки од домена биће затворени. На пример, компанија БМW моћи ће да отвори велики број адреса са наставком .бмw и нико други то неће моћи. С друге стране мораће то добро да плате.
Такође, домени као на пример .нго имаће заштиту, па ће тако невладина организација, да би добила овај домен, морати да докаже да је заиста то за шта се издаје.
Велики број нових домена сасвим сигурно ће изазвати доста конфузије и код корисника и код предузећа која ће морати да бирају која екстензија је најприступачнија корисницима. Ту ће, вероватно, бити посла и за маркетинг стручњаке док ће мање фирме, које то не могу да плате, морати саме да нађу најбоље решење.
Милош Обрадовић
Балкан Магазин
