За само годину дана јавни дуг Србије нарастао је за тачно 2,9 милијарди евра. Тиме је јавни дуг за само годину дана увећан више од десет одсто. С краја 2011. био је 51 одсто бруто домаћег производа (БДП-а), како је саопштио државни ревизор након што је преконтролисао државну касу, а у децембру прошле године висина јавних задужења достигла је 61,5 одсто БДП-а, према саопштењу Управе за јавни дуг Министарства финансија. Превише, јер је јавни дуг законом ограничен на 45 одсто БДП-а.
На шта је потрошено те три милијарде евра новог задужења државе које су, истини за вољу, лане направиле претходна и садашња влада? Премда у Министарству финансија прираст дуга од августа 2012. до краја 2012. године од 1,9 милијарде евра приписују „потреби да се финансира дефицит који је направила претходна влада”.
У Министарству додају да су средства углавном потрошена на сервисирањеглавнице и камате у износу од 371 милијарду динара или 3,3 милијарде евра. Речју, отплаћивали смо стара дуговања, а текући дефицит буџета финансирали смо новим зајмовима, што је водило увећању јавног дуга.
За економисте одговор на питање где су паре отишле прилично је једноставан: на отплату ранијих дугова и финансирање текућег буџетског дефицита. А како су и ранији дугови прављени зарад попуњавања буџетског дефицита јасно је да нова задужења иду на покривање мањка у државној каси или јавну потрошњу.
Економиста Србољуб Антић каже да, кад се држава задужује обвезницама на домаћем или страном тржишту, тај новац иде у буџет, не за неку конкретну обавезу попут капиталних улагања.
– Држава се задужује убрзаним темпом. То је највећи проблем. Има логике у најавама Министарства финансија да ће искористити тренутни тренд са нижим каматама и да новим, јевтинијим зајмовима замени старе скупље. Има логике и у најављеном задуживању у рубљама што је с гледишта дисперзије дуга повољније – каже овај стручњак.
По његовим речима, не сме се занемарити да сем дуга државе постоји и дуг локалних власти, а да је усвојен закон по коме постоји и дуг за реституцију. Те обавезе се још не евидентирају, али постоје.
И сарадник Економског института Иван Николић каже да је ново задужење утрошено за финансирање текућег дефицита и сервисирање постојећег јавног дуга.
– Чињеница је да су последња задужења у евробондовима (еврообвезницама) повољнија од претходних. Тај тренд би требало да се настави. То не зависи само од Србије, већ и од међународног финансијског тржишта, еврозоне. Да бисмо се још повољније задуживали потребно је да нам се повећа кредитни рејтинг. Ове године ћемо се јевтиније задуживати и на домаћем тржишту, јер се очекује пад инфлације и самим тим референтне каматне стопе – каже Николић.
Према управо објављеним подацима Управе за јавни дуг, Република Србија је прошле године отплатила 3,3 милијарде евра, односно 371,7 милијарди динара. Главница је износила 2,7 милијарди евра или 308,5 милијарди динара, а на камате је отишло 600 милиона евра. Грубо посматрано, проистиче да су сва лањска задужења отишла на отплату старих дугова.
Према тим подацима јасно је да главнину дуга који ових година стиже на наплату чине домаће обвезнице зато што имају краћи рок доспећа. Десетогодишње еврообвезнице које смо у два наврата емитовали у 2011. и 2012. години разумљиво нас још не оптерећују па ни петогодишње које смо први пут емитовали у новембру прошле године.
Према подацима Министарства финансија, највеће учешће у отплати главницелане је припадало државним хартијама од вредности емитованим на домаћем тржишту у износу од 245 милијарди динара,што је 2,2 милијарде евра, док су камате на те обавезе плаћене у износу од 29,6 милијарди динара, односно 300 милиона евра.
У јесен 2011. године када су први пут емитоване еврообвезнице задужили смо се милијарду долара с роком доспећа десет година и каматом 7,25 одсто. Годину дана касније, на реотварању прве емисије, задужили смо се још милијарду долара на исти рок, али с каматом од 6,625 одсто. У новембру прошле године емитовани су и петогодишњи евробондови у вредности 750 милиона долара и каматом од 5,25 одсто.
————————————————————
Шта стиже на наплату
У току 2013. доспева за отплату 178,5 милијарди динара динарских хартија од вредности, око 300 милиона евра обвезница старе девизне штедње, 72 милиона долара обвезница за Лондонски клуб и око 513,5 милиона евра хартија од вредности деноминованих у еврима емитованих на домаћем тржишту – кажу подаци Министарства финансија.
