У току послератне историје Јапан је постепено обнављаво свој војно-индустријски потенцијал. Сопствена одбрамбена производња се развијала чак и у условима кад то није имало никаквог економског смисла. Јапан се донедавно придржавао обавезе о забрани извоза наоружања. Скромне размере снага самоодбране су значиле да се техника производила у релативно малим серијама и да су трошкови њене производње били огромни.
Ипак, Јапан је успео да издејствује висок степен самообезбеђења у области одбрамбене индустрије. У земљи се производила и развијала огромна већина наоружања и војне технике за копнену војску и флоту. Истовремено, покушаји развоја самосталне ваздухопловне индустрије су наилазили на политички отпор САД. Ако се сетимо огромних успеха јапанске ваздухопловне индустрије 1930-1940-их година и укупног јапанског технолошког потенцијала, може се претпоставити да производња сопствених борбених авиона у земљи има добру перспективу.
Међутим, због притиска САД Јапан је морао да се концентрише на пројекте мањих размера. На пример, на производњу ловаца F -1 и F -2 у којој су учествовали Американци. Осим тога, земља је производила школско-борбене и транспортне авионе, хидроавионе и америчке ловце по лиценци. У свим случајевима била је приметна технолошка зависност од САД.
Превладавање овакве зависности у комбинацији с одрицањем од политике самоограничавања у извозу оружја отвара Јапану нове перспективе. Ради се и о развоју војно-техничке сарадње с другим земљама и о вођењу независне политике у сфери безбедности.
Стицање самосталности неће бити једноставан задатак. Чак и технички једноставнији пројекат јапанског регионалног путничког авиолајнера Mitsubishi Regional Jet стално наилази на проблеме. Ипак, све веће сумње у ефикасност гаранција безбедности од стране САД у условима пораста цена ових гаранција чини даље усмеравање ка војно-техничкој независности неизбежним.
Колико је познато, планови Јапана су врло амбициозни и претпостављају производњу пуновредног ловца пете генерације с оригиналним јапанским мотором. Он ће бити опремљен радиолокационом станицом и фазном антенском решетком, оптичко-електронским системом за управљање и аутоматским системом за дијагностиковање оштећења у борбама. То ће омогућити кориговање рада система за управљање машином. Све искуство у развоју авиона пете генерације у свету указује на огроман технички ризик и практично неизбежно кршење првобитних рокова за реализацију пројекта. Међутим, чини се да Токио сматра да евентуална политичка корист оправдава такве ризике.
Василиј Кашин, Глас Русије