Нови моменат прелома у Србији

Запад, првенствено преко ЕУ, одлучио се за геополитичко заоштравање наспрам Русије, на терену Украјине, као и дуж трасе Јужног тока.

У Украјини западне силе немају шта да материјално понуде, осим обећања и реторике, тако да им је једина преостала опција – дестабилизација. Све је боље него да Русија и евроазијска опција доживе чисту победу.

Јужни ток је друга тачка напада. Пошто јавно не могу да се изјашњавају против нечега што је очигледно корисно за Европу као целину, користе се бирократске смицалице, попут тзв. Трећег енергетског пакета.

У Србији поново наступа моменат одлуке, концентрисан око две ствари: Јужни ток и даље „ЕУ-интеграције“.

Из ЕУ стиже јасна порука да ће Јужни ток морати поново да се преговара, наводно ради усклађивања са стандардима ЕУ и Европске енергетске заједнице.

У исто време, убрзава се процес званичног отпочињања преговора о придруживању ЕУ, стриктно везан за успешно спровођење тзв. бриселског споразума.

Ако се успе са потпуном легитимизацијом криминалног изборног процеса на КиМ, то широм отвара врата за званични почетак преговора са ЕУ. На основу тог „успеха“, владајућа коалиција у Србији има основа да распише изборе током 2014.

Изборни успех садашње владајуће коалиције, плус њихових природних партнера – Демократске странке, Либерално демократске странке Чедомира Јовановића и придружених сателита, значио би цементирање про-ЕУ и суштински анти-руског вектора на јавној политичкој сцени Србије. Тај вектор би имао све аргументе у руци да саботира или бар значајно успори градњу трасе Јужног тока кроз Србију, све позивајући се на „европске стандарде“. Политичка и медијска доминација која би се успоставила осигурала би успех у том правцу.

Једини начини да се ово спречи:

1. Да се не дозволи легитимизација изборних резултата на КиМ, тј. да се темељно поткопа тзв. бриселски споразум. Око 90% српског становништва на северу КиМ (чак преко 95% у првом кругу 3.11.) бојкотовало је те изборе. Постоји списак огромних неправилности, које се лако могу експлоатисати и медијски промовисати да би се делегитимисао цео тзв. бриселски процес, чији су камен-темељац избори. Тиме би се дала снага не само организованом корпусу Срба са севера КиМ, већ и патриотској про-руској јавности у остатку Србије. Та јавност би, уз одговарајућу материјалну и логистичку потпору, већ сада изузетно успешно могла да се организује на основу „уставобранитељске“ позиције, с обзиром да је све што је везано за тзв. бриселски споразум противуставно. Тиме се заузима позиција која има чврст темељ и која је имуна на западне притиске и реторику центрирану на захтевима за поштовање „владавине закона“, људских права, итд.

2. Да се организује јасна политичка алтернатива, довољно снажна да се супротстави про-ЕУ блоку на политичкој сцени, поготово ако буду расписани избори. Ово би захтевало окупљање око основних тема: а) ЕУ има алтернативу (евроазијске интеграције), б) Јужни ток се не може поново преговарати, и такви захтеви од Србије праве западну колонију, в) суверена Србија сарађује са пријатељима који је не условљавају, и од којих, уз то, може да има много веће економске користи: Русија, Кина, простор настајућег Евроазијског савеза, г) поштовање Устава Србије, који је тренутно суспендован и брутално погажен од про-ЕУ снага. Ова алтернатива би окупила велику већину присталица ДСС, СРС, Двери – али и мноштво још већег броја људи који не верују у успех ове три организације.

Овакав успех у Србији би несумњиво имао одјек и у Бугарској, која је већ дестабилизована. А, ако се у Србији и Бугарској обезбеди повољан терен за Јужни ток, Мађарска под Виктором Орбаном тешко да ће се одлучити да искочи из тог колосека. Геополитичка тежина овог подухвата била би огромна.

Миодраг Марковић

Фонд Стратешке Културе