Републички завод за статистику представио је податке о платама у Србији, израчунате на основу нове методологије. Према њој, просечна плата за 2017. нижа је 2,7 одсто од оне рачунате на стари начин.
Према новој методологији, која се примењује од почетка ове године, висина просечне јануарске плате биће позната пред крај марта. Хоће ли нови подаци донети и нову слику о стандарду грађана.
Другачији обрачун – другачији подаци, иако не много. Према новом просечна зарада у 2017. износила је 46.600 динара, 2,7 одсто мање него када се рачунала по старој методологији. У заводу за статистику кажу да разлике нису значајне.
“Ако сада преласком на потпуни обухват имамо само разлику од 1.200 динара, 2,7 одсто, то није значајно”, каже весна Пантелић из Републичког завода за статистику.
Кључна разлика у мерењу је што су до сада послодавци у анкети слали податке колико су радницима исплатили пара за одређени месец. Сад се из Пореске управе добијају подаци о обрачунатим платама.
“Онога што је пријављено пореској управи, да се и даље разумемо да и даље немамо могућност да узмемо у обзир зараде у неформалном сектору, јер се они не налазе у евиденцији”, каже Пантелић.
Сад, међутим, може да се види оно што се раније претпостављало. Подаци за новембар 2017. показују да је најучесталија плата у Србији између 20 и 25 хиљада динара. Толико, наиме, прима готово 20 одсто запослених. Две трећине прима мање од просечне плате. Такође, мушкарци зарађују више од жена.
Професор Милојко Арсић сматра да подаци о просечној плати илуструју стандард, али за потпунију оцену морају да се узму и други показатељи – попут потрошње. Ипак, нова мерила, као што је најучесталија плата, сматра, показују велику неравнотежу која постоји на тржишту рада.
“Релативно велику незапосленост која и даље постоји и релативно слабу преговарчку снагу синдиката. То је истовремено можда и нужно у овој фази развоја привреде. Потребно је кроз одређене политике тржишта рада утицати да се те неједнакости смање, али не треба имати илузију да можемо на тај начин повећати стандард грађана. А раст стандарда кључан је раст продуктивности и производње”, каже професор Економског факултета Милојко Арсић.
Управо због великих разлика и већине којој је просечна плата недостижна, велики број грађана, каже Арсић, има утисак да статистички показатељи нису реални.
Н1
