Брину оне одредбе које би могле да ограниче људска и грађанска права и слободе. Па тако, ако измене буду усвојене, грађанима следе строже санкције, органима принуде више моћи, пише Н1.
Предвиђен је потпуно нови члан о јавним скуповима и позивима на њих.
“Ко путем средстава инфомационих технологија или на други начин учини доступним материјал који садржи информације којима се дају савети у циљу извршења кривичног дела, казниће се затвором од три месеца до три године”, стоји у Члану 343 нацрта измена Кривичног законика.
Пише да следи казна и за оне који информацијама приступају или их прослеђују.
“Толико је то широко постављено да један огроман круг људи може да дође под удар такве одредбе. Овде је заправо циљ да ти људи уопште не изађу на протесте. Ово је опасна одредба и она гуши и слободу комуникације, говора и кретања”, упозорава за Н1 адвокат Стефан Ћорда.
“Ако ја позовем – видимо се сутра у Крагујевцу или видимо се сутра ‘код коња’, то значи да бих ја могао да будем ухапшен”, каже новинар и један од активнијх “твитераша” Мирослав Милетић из Крагујевца.
Адвокат и некадашњи шеф крвних и сексуалних деликата у Новом Саду, Горан Ступар за Данас напомиње да је увођење овог новог кривичног дела опасно и подложно злоупотребама.
“Изузетно је широко дефинисан појам овог кривичног дела и у пракси се врло лако може догодити да ће медији доћи под удар ове одредбе уколико, на пример, објаве да је у току протест пољопривредника, просветних радника или запослених у другим браншама, а такав скуп од стране носилаца власти буде окарактерисан као покушај државног удара, рушења уставног поретка, што је сада врло чест случај. Чини ми се да је циљ законодавца да се о евентуалним протестима, блокадама саобраћајница и слично не објављују било какве информације да би јавност остала анестезирана”, каже Ступар.
Према његовим речима, и брисање кривичног дела изнуђивање исказа је веома проблематично.
Ступар указује да би логично било да држава прописима подигне на већи ниво заштиту грађана од самовоље државних службеника, а у пракси видимо да се држава полако одмеће, па уместо да буде у функцији грађана, светлосном брзином стремимо у правцу да грађани буду у функцији политичке елите која руководи државом.
“Забрињава предлог за брисање кривичног дела изнуђивања исказа. Какву нам поруку шаље држава? Да ли ово значи да ће полиција убудуће моћи да уз батине и претње изнуђује исказ од грађана? Посебно забрињава чињеница да је исказ осумњиченог дат у полицији у присуству адвоката релевантан доказ у кривичном поступку пред судом. Није ми јасно да је било коме пала на памет идеја да се декриминализује ово кривично дело”, каже адвокат.
У предлогу новог КЗ се брише одредба којом је сада прописано да се државном тајном не сматрају подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се може изрећи казна од 5 година затвора или тежа казна.
“Зашто је законодавцу битно да се у новом КЗ брише ова одбредба? Ево реалног примера: Како ће полицајац који у свом оперативном раду дође до сазнања да је неки политичар на функцији извршио кривично дело обавестити надлежног тужиоца и доставити му доказе ако исти тај функционер документе који могу служити у истом том кривичном поступку означи степеном ‘строго поверљиво’? Испада да је тај полицајац, радећи свој посао, учинио ово кривично дело, а да је функционер који треба кривично да одговара апсолутно недодирљив”, наводи Горан Ступар.
Адвокат Ступар наглашава да сузбијање криминалитета у једном друштву подразумева мултидисциплинарни приступ, примену превентивних, а не само репресивних мера.
“Суштина борбе против криминала је истрајност и доследност а не пуко пооштравање казни. Јавна је тајна да су појединци ‘недодирљиви’ за наше правосудне органе ма шта учинили док са друге стране имамо грађане на које се сва сила и репресија државе сручила само зато што су се одважили да изнесу у јавност податке о злоупотребама државних функционера”, закључује Горан Ступар.
