Нада више нема ни у кога,
До у Бога и у своје руке
Његош
ИВИЦА ДАЧИЋ О НОВОМ ПАТРИОТИЗМУ
Декларација о Косову и Метохији, која подразумева озакоњење свега што је Борко Стефановић потписао, пред нама је. Њен главни заступник у медијима је премијер Ивица Дачић, човек који себе представља као „новог патриоту“. У ауторском тексту, објављеном у специјалном новогодишњем броју магазина„Недељник“(седмично излазећем остатку дневника „Прес“,иза кога су стајали Мирослав Мишковић и Драган Ђилас), понудио је своја размишљања о томе шта је „нови патриотизам“. Позвао се на свог коалиционог партнера, Драгана Марковића Палму који је, уочи великог ЕУ загрљаја СПСа и ДСа 2ОО8, изјавио да се „патриотизам не сипа у трактор“(1). Затим је, „ничтоже сумњашесја“, Дачић устврдио да је за њега, колико год то парадоксално звучало, највећи патриотизам „сести за преговарачки сто са Хашимом Тачијем и кроз преговоре борити се за интересе Срба на Косову,побољшати међународну позицију Србије,убрзати евроинтеграције, докопати се (обратимо пажњу на овај експресивни глагол,“докопати се“, који се ретко кад користи у пристојном друштву,нап.В.Д.) инвестиција и бољег живота за грађане Србије“(2). Дачић вели да је знао да ће га после преговора с Тачијем назвати издајником, али ипак није хтео да избацује демагошке пароле и да „извређа пола Европе“ (наравно, то од њега ниједан озбиљан грађанин ове земље није ни тражио; очекивало се само да доследно поштује наш Устав,који Косово и Метохију познаје као неотуђиви део државе Србије, и да оно што пише у Уставу каже и Европи и Америци).А да није преговарао с Тачијем, наша деца би,по Дачићу, авај, за деценију- две питала „зашто су само они гори и изоловани од остатка Европе“, на шта премијер јуначки узвикује:“Нисмо и нећемо бити“(3). Све што чини, премијер Владе Србије чини у име „новог патриотизма“ – нећемо се одрећи Устава, али реалност на терену је таква да он,Дачић, не може лако да оде у свој родни Призрен, нити наши ђаци могу на екскурзију у Пећку патријаршију. Није премијер Владе Србије,каже он самом себи и читаоцима, крив за последње две деценије губљења Косова, али је,додаје одлучно, спреман да тај проблем заувек реши. Пошто је економска криза свуда, наш главни циљ није толико Косово (то јест, стари патриотизам који се,како рече Палма, „не сипа у трактор“), него „новопатриотска“ економија: Србија мора да створи повољну инвестициону климу, „а онај ко има новца да улаже може да бира и диктира“(опет један занимљив глагол, из речника „банана-република“ под влашћу Вашингтона,нап.В.Д.)(4). Ускоро ће се,рече премијер, видети ко је прави патриота, а не мрачни националиста, који више мрзи друге народе него што воли свој. По Дачићу, прави патриота ставља народне интересе изнад личних, решава косовски проблем, води нас Европској унији и живот грађана чини бољим (то је, колико се сећамо, причао и Борис Тадић). Праве патриоте су и полицајци, и млади научници, и Новак Ђоковић, „који је учинио да помињање Србије више не асоцира на ратове и санкције,већ на таленат, успехе и дружељубивост“(5). Па је премијер Дачић поучно подигао прст и поручио:“Ако Србија не искористи шансу коју има,не реши косовско питање,не закачи се за воз на Европску унију (за возове су се некад качили просјаци и „слепи путници“,а Срби,бар до сада, нису били просјаци,него достојанствен европски и хришћански народ, нап. В. Д.) и не подигне се из економске стагнације,неких следећих година неће бити ни нових ни старих патриота. Биће само одговорних за упропашћену будућност генерација које долазе“(6).
У истом броју „Недељника“ огласио се и вођа Либерално-демократске партије, Чедомир Јовановић,који већ годинама тврди да се треба одрећи Косова зарад ЕУ, и подсетио Дачића да није причао баш тако у изборној кампањи маја 2О12. Дакле, по Јовановићу, „прави патриотизам би значио да се не прича једно у кампањи, а ради потпуно супротно када се крпи бледуњава клин чорба од коалиције после њих. Да се не јуначи испразно пред изборе кичастим „њет“ ММФ-у са партијске седељке у Врању, а да се онда после избора моли пролазна техничка мисија те исте организације“(7).
КО О ЧЕМУ, СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ О ЕУ УШТИПЦИМА
Ни о чему се код нас, од почетка деведесетих година XXвека до ове, сад већ на измаку,2О12. године, није толико расправљало као о Европској унији. Не уђемо ли у Европску унију, у коју је ушла скоро сва Европа (изузев “сиромашних” држава попут Норвешке и Швајцарске), чека нас “ледена смрт” у запећку “Југоисточног Балкана”. Нисмо у Европи ако нисмо у Европској унији. Сви злочини које је Европска унија, скупа са Сједињеним Америчким Државама, починила приликом распада СФРЈ, протерујући Србе са њихових вековних огњишта, заборављају се да би се “ушло у Европу”.
“Да, у Европу која је српску индустрију уназадила за четрдесет година. У Европу која гони српске “ратне злочинце”, а власт на Косову предаје бившим вођама UČK. У Европу која допушта Шиптарима да некажњено спаљују цркве и манастире. У Европу која тим злотворима помаже да Косово “етнички очисте” од Срба, као што је раније помогла протеривање Срба из Крајине, Славоније и једног дела Босне.У Европу која нам у Приштину шаље Дугласа Александера, британског министра спољних послова, да наговести могућност независности Косова. У Европу која диже хајку на Караџића и Младића као на дивље звери, док Кушнер слави Изетбеговића као представника Доба просвећености. У Европу која забрањује босанским Србима да се ослободе исламског ига и прикључе Србији. Благо вама, продавцима Србије, ви ћете се обогатити и имати велике личне користи, али српски народ никада! Већ годинама покушавам да српски народ пробудим и разбијем његове илузије, али узалуд. Знате ли шта данас српски народ представља у очима Запада? Одговор је прост: он вреди мање од животињских врста /…/ “Спасите зоолошки врт у Венсену!”, то у Паризу лепо звучи. Али кад би неко сутра у новинама написао чланак под насловом “Спасимо српски народ”, био би извиждан и исмејан”, говорио је, лета 2О12. године упокојени, највећи србски интелектуалац у дијаспори, др Марко С. Марковић, на трибинама Српског сабора Двери у Нишу и Београду, октобра 2005 (8)… Очито, мало ко га је слушао. И сад, кад се Европска унија, скупа са САД, спрема да нам коначно отме Косово,па да крене на Рашку област и Војводину, и даље се чују покличи “Европа или смрт!”
ЕУ РАСИЗАМ ПРЕМА СРБИМА
Од угледника земаља ЕУ смо свашта чули на крају XXвека. Од шефа спољних послова Немачке, Клаус Кинкела,који је препоручивао својим истомишљеницима да Србе баце на колена до француског председника, Жака Ширака,који је тврдио да ми,Срби, немамо ни вере, ни закона, потоци расистичке мржње су се изливали на овај древни европски народ(9). Кад се то зна (а зна се!), није ни чудо што они међу нама који су, по сваку цену, желели да “уђу у Европу” (један од јуришника другосрбијанства, рекао је да ће Србија ући у Европску унију, са Србима или без њих), страсно мрзели остале сународнике који никако нису желели да се поевроунијате, сећајући се свега што им је Европа чинила. (Само у XXстолећу, видели смо Европу, како, преко Аустро–Угарске и Немачке од 1914. до 1918. коље и убија по Мачви и Подрињу и оснива концлогоре за непослушне Србе у Болдогасоњу, Нежидеру и другде, стреља ђаке 1941. године у Крагујевцу и убија сто Срба за једног Немца ради одмазде, бомбардује наш народ у Босни 1995. и Србији 1999. године.)
Као што знамо,да би земља ушла у Европску унију, треба да је европска, демократска, успешне тржишне привреде, да спроведе законе ЕУ, и да ЕУ буде спремна да је прими. Ова “добра воља” даје моћницима из Брисела право да раде шта хоће у земљи која их моли да је приме. Године 2004, један од тих моћника изјавио је лондонском “Економисту”: “Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб”. У овом тренутку, Србија је ближа Марсу него Европској унији. Једино што од евроунијатских моћника добијамо су лепа обећања и “студије о изводљивости”. Србин може рећи, као негда Хамлет: “Живим од ваздуха, кљукају ме обећањима”.
Чак и да нас врхушка из Брисела жели, ЕУ је сада у таквој политичкој и економској кризи да је на ивици распада. Шта ће нам за десетак-двадесет година рећи деца, коју у „Недељнику“ помиње премијер Дачић? Да нас не упитају:“Да ли сте ви, наши родитељи, били при здравој памети кад сте се „качили“ за воз који хита у провалију?“
ПИТАЊА ПРЕМИЈЕРУ ДАЧИЋУ
У свом тексту “Колонијализам под плаштом Европске уније” (1О) – а текст је настао 2ОО5, док је ЕУ била, на први поглед, стабилна и напредна – Никола Љотић пише:”Џон Бландел (John Blundel, члан Atlas Economic Foundationи директор једног већег института у Енглеској /…/упутио је, 1. марта 2005., отворено писмо хрватском премијеру, др Иви Санадеру, насловљено: Поставите себи десет питања пре него што предате своју земљу (Ten questions to ask before you give away your country). Ово писмо је у вези, како каже аутор, “вашег безглавог (headlong)трчања у ЕУ”.
1. Зашто би хтели да испустите контролу над вашом земљом?Најпре се говори о томе да је Санадеру речено да уласком Хрватске у ЕУ она не губи свој суверенитет, на то г. Бландел додаје: “Једном у ЕУ запазите ово:ваша држава је потчињена једној већој политичкој власти – Бриселу. ЕУ ће вашој влади одређивати спољњу политику, безбедност, правду – она планира свој устав – који ће јој омогућити да ствара уговоре (с другим државама – моја пр.) без сагласности с вашом владом”. То је испуштање ауторитета ваше земље. “Не може се он (ауторитет), у исто време, и испуштати и одржавати. Једна суверена земља је као невина девојка: или сте то или нисте”.
2. Хоћете ли више правила и регулација? Ту аутор помиње да већ сад у ЕУ постоје “стотинама хиљада” (регулација) а сваке године произилази “из Брисела преко 5000 нових”. Потребна су она да би се остварила “хармонија” у ЕУ с обзиром на “разлике међу државама чланицама”.Државама је тешко да поштује ове захтеве, а “малим предузећима је то каткад и немогуће”. “Ако мислите да њих (регулација) већ имате пуно, још све нисте видели.”
3. Мислите ли да је срећа удруживати се са једном корумпираном организацијом?“Нема сумње да је ЕУ трула до сржи”. Аутор цитира “налаз Британске надзорне службе која извештава о 10 хиљада малверзација у 2002. у вредности од 700 милиона фунти; претходне 2001. године било је 5428 случаја злоупотребе у вредности 386 милиона фунти, што је дупло повећање за годину дана. Ове цифре су само врх огромне подводне санте – јер оне представљају само случајеве о којима националне владе знају, и спремне су да их “прогутају”. Међутим процењује се да сваке године нестају из буџета ЕУ неких 4 милијарде фунти. “Узгред, то је ваш новац. Разочарање? Требало би. Али не може се ништа. Кривце чак ни гласање не одстрањује из њихових фотеља”.
4. Да ли мислите да су трговинске баријере добра ствар?“Добро, не би требало, јер то је тачно оно што ћете добити придруживањем у ЕУ.Постоје предности у трговини с државама из Уније, али шта је с оним изван, на пример, САД? Хрватска би требало да буде отворена према свету, а не само према окружењу. Били сте дуго спутани (у трговини) у Титовом социјализму; није вам потребна бриселска верзија исте грешке”.
5. Уживате ли при високој незапослености?“Ако уживате у амбијенту ниског привредног раста, круте радничке политике, насилних регулација, високих и растућих такса и, у појединим секторима, превисоком нивоу трговинске заштите, онда је ЕУ право место за вас. О, да, резултат овакве ’добре’ процене је висока незапосленост коју Европа има већ преко 10 година. Није случајност да су најнапредније европске земље Швајцарска и Норвешка изван ЕУ.
6. Како се осећате улазећи у најнеефикаснији икад створен систем пољопривредне заштите?“Општа пољопривредна политика’ је племенита идеја: (новчано) подржавати фармере да би цена њихових продуката била висока и ткао зауставити њихово напуштање фарми и одлазак у град ради бољих плата. Али идеја је пропала, а обични грађани су жртве, с резултатом да им је храна скупља а таксе веће. Погађате ли још нешто? Село је и даље у опадању”.
7. Шта ако вам оде демократија, марите ли?“Гласањем сад можете да испољите свој став поводом стања ваше земље. Али да би у ЕУ опстала демократија мора да постоји европски народ, његово јавно мњење и шанса да се гласа за дешавања у Европи. Али Европа нема ’свој’ народ, нити заједништво припадности и дужности; то значи да неки грађани не би пристајали на већинско правило, које, верују, врши дискриминацију према њима, а неправедно погодује другима. То је тачно оно како ће европске политичке елите и бирократе одлучивати о стварно важним европским питањима, која ће, наравно, важити и за вашу државу. То је (за њих, бирократе – моја пр.) простији начин, па макар и по цену демократије”.
8. Како ћете се као “мала риба” осећати у европском “рибњаку”?По Конституцији ЕУ већу гласачку моћ добијају земље већег становништва, па ће је оне имати и по већинском правилу, што искључује једногласност одлука (или, бар: једна земља, један глас – моја примедба). Ово значи:ваши представници неће имати много утицаја на одлуке о проблемима који се тичу Европе. И, као што знамо, Французи и Немци иду заједно по многим важним проблемима. Они су “велике рибе” у европском “рибњаку”. Ваша земља, жалим што кажем, личи ми на миноњс (врста врло мале рибе).
9. Радује ли вас губљење монете?“Ако усвојите Еуро (Евро), губите контролу над вашом економијом јер Европска централна банка доноси одлуке о интересној стопи. Ваши финансијски експерти и политичари имаће тешкоће да одлуче шта радити са својим новцем. Економија ће да страда јер је немогуће наћи заједничку интересну стопу која би задовољила све (а нарочито мале земље – моја прим.) Хоћете ли доказ: најпросперитетније земље у ЕУ су оне које нису усвојиле Еуро”.
10. Улазећи у ЕУ, смета ли вам једна неугодна паралела са бившом Југославијом?Недавно сте постали грађани једне независне и демократске земље. Пре тога, приморани сте били да будете део групе република различитих језика и култура. Скоро као у ЕУ, зар не!”
Ова питања је Иво Санадер, премијер Хрватске, добио 2ОО5. Иста таква питања сада могу бити упућена „новопатриотском“ пермијеру Ивици Дачићу, уз додатно подсећање:ЕУ клизи у хаос коме се краја не види.Из свега се може закључити само једно:Европска унија је глобалистичка творевина, у којој Србе чека несрећа и пораз. А који патриота то жели својој отаџбини?Можда „нови патриота“? Јер, онај стари, кома је патрија изнад партије, то не жели. Уосталом, као што је говорио велики србски писац, Бранко Ћопић,расправљајући са керберима идеолошког правоверја под Брозом: „Не постојисоцијалистички реализам, као што не постоји ни социјалистички ручак“.Тако нема ни никаквог НОВОГ ПАТРИОТИЗМА, који подразумева предају Косова и Метохије зарад магловите приче о уласку у ЕУ. То чак није ни продаја вере за вечеру, него продаја вере за обећање вечере.
Дакле, памет у главу и Христа у срце. Нема никакве потребе да журимо у привид Европе који за себе тврди да је прва и последња Европа. Једну Европску унију у малом смо већ имали– звала се Социјалистичка Федеративна Република Југославија,и била је интегрисана више но што ће бриселска творевина икад бити.Имала је и свој културни и привредни простор – и распала се, у крви и ужасу.А зашто? Зато што је, по Светом Николају Жичком, била “пркос Богу и Светоме Сави”,утемељена на песку пролазних земних интереса, а не на битијној правди која, како каже наша народна песма,“држи земљу и градове“. Хоћемо ли, журећи у ЕУ која пропада и морално и материјално,опет да пркосимо Богу и Светом Сави? Нећемо то издржати. Доста је, браћо!
УПУТНИЦЕ:
1. Ивица Дачић,премијер Србије:Нови патриотизам је рећи народу истину у очи,Недељник/ Специјално издање,27.12. 2О12 – 1О.1.2О13.,стр. 31.
2. Исто.
3. Исто.
4. Исто.
5. Исто.
6. Исто.
7. Исто,стр. 3.
8. Марко С. Марковић:На развалинама Јутопије/Срби од стварања Југославије до Сребренице и Косова, Легенда, Чачак,2ОО7,стр. 261-262.
9. О томе више у:Владимир Димитријевић:Мала књига велике мржње/ Речник србофобије, Лио,Горњи Милановац, 2О1О.
1О. Никола Љотић:Колонијализам под плаштом Европске уније, „Искра“,Бирмингем,1. април 2ОО5,стр. 1-3.
Фонд Стратешке Културе
