ПОСВЕЋЕНО тле храстовог гаја на брду Главица у зеленој дежевској долини крије мистериозно српско средњовековно гробље, открили су недавно археолози Музеја Рас у Новом Пазару. Хиљаде огромних камених споменика необичних облика покрива као дивовски плочник купасто узвишење на чијем је врху огроман храст. Његова моћна крошња надноси се над „часну трпезу“ коју је хируршки прецизно отесао од камена неки давно заборављени мајстор.
Прастаро гробље налази се на самом крају дежевске долине, крај села Љуљац, тамо где се појас плодне равнице сужава и претвара у успон на стрме обронке Голије.
– Реч је о невероватној српској некрополи где су покојници сахрањивани од 12. до 18. века. Споменици су монументални и јединствени, ништа слично није виђено. Нажалост, није било новца за детаљнија истраживања – прича Драгица Премовић Алексић, директор Музеја Рас у Новом Пазару.
Она је открила древно гробље и нада се да ће држава наћи новац за детаљније истраживање некрополе, пре него што је униште пљачкаши археолошког блага који су преровили сва стара српска гробља у околини.
БЕСПУТНА ДОЛИНА КРАЉЕВА НЕДАЛЕКО од средњовековне некрополе на Главици пролази излокани пољски пут који повезује низ изумирућих српских села у дежевској долини са сличнима на Голији. Малобројни преостали планинци, становници некадашњих поседа Немањића, надају да ће у 21. веку и до њих стићи асфалт.
Археолози сматрају да је само мистично страхопоштовање које шире камени споменици сачувало од пљачкаша брдо изнад дежевске „Долине краљева“, у којој су се налазили дворови Немањића.
– Неки споменици су огромне фино исклесане плоче с урезаним крстовима, на другима су представљани и ликови покојника, а трећи изгледају као украшени кров куће „на две воде“.
Најнеобичније смо назвали „делфини“ јер су исклесани од огромних камених блокова у облику рибе, једног од најстаријих хришћанских симбола.
Има и усправних минуциозно украшених споменика с ликовима – упућује нас Драгица Премовић Алексић док са јаког подневног сунца улазимо у дубоку сенку и тишину храстовог гаја.
Ту се указује невероватан призор густо начичканих камених громада покривених дебелом маховином које се зракасто шире око часне трпезе под старим храстом.
Неколико десетина метара даље, на подножју брега где престаје линија дрвећа, подигнута је жичана ограда крај које је и модерно гробље.
– Иако се нове некрополе подижу преко старих, овде то није случај. Главица је табу за народ околних села, који чува предање о дворовима и имањима Немањића у дежевској долини.
Ова необична некропола могла би да буде градско гробље из средњовековног периода кад је по предању дежевска долина била густо насељена – закључује Драгица Премовић Алексић.
Новости
eto kako mi cuvamo istoriju i postujemo svoje pretke…ne sluzi na cast ni odgovornima u drzavi a ni njihovim saradnicima…svima koji su zaduzeni za ocuvanje tekovina i tredicije,,,
Да ли се не"т"ко с"ј"ећа, не, кад су Хрвати мислили да су Немањићи хрватског рода????? Ма да као Никола Тесла (вероватно би га заклали да се тада нашао у НДХ), Иво Андрић (додуше, његова мајка је била Хрватица, али сам читала да је он изричито захтевао да буде део СРПСКЕ литературе), Руђер Бошковић etc. Гадови!