Дмитриј СЕДОВ | 28.10.2012
Пре 45 година, у јулу 1967. године, трибунал за ратне злочине основан у Шведској и Данској, утврдио је да су САД криве због агресије у Вијетнаму. Трибунал је био друштвена организација састављена од угледних делатника антиратног покрета тог времена. Остао је у памћењу због тога што је подигао глас против рата у Вијетнаму, оцењујући га нељудским. Тада је “најдемократскија држава на свету” почела да користи Напалм бомбе против мирног становништва Вијетнама. Одлуком трибунала, пред целим светом обелодањена је суштина америчких војних кругова, али није умањен њихов експанзионизам.
Генерална Скупштина УН 1984. године усвојила је Декларацију против мучења и других бруталних, нечовечних поступака или обраћања и кажњавања која понижавају достојанство човека и поново узрок томе био је тај што САД за време својих “ослободилачких похода” перманентно крше људска права. У том смислу је посебно карактеристичан период владавине Џорџа Буша млађег, када је у САД легализована казна мучењем, која се данас примењује према “посебно опасним затвореницима”, заробљеним током “рата против тероризма”. Мучења се одигравају у тајним затворима ЦИА, између осталих у затвору “Гвантанамо” на Куби, “Солт пит” у Авганистану, “Абу Греиб” у Ираку, као и у другим тајним робијашницама за које свет не зна.
Прошло је више од 10 година од како је пракса мучења постала општепозната чињеница, но нико од службеника у тим затворима који су учествовали у мучењима, није позван на одговорност у “најдемократскијој” земљи на свету.
Због тога се светска јавност сама бори за праведност, не чекајући буђење америчке Фемиде. Прошлог новембра Трибунал за ратне злочине који је основан у Малезији, осудио је Џорџа Буша и Тонија Блера за злочине против мира и друге ратне злочине током њихове агресије против Ирака 2003. године, а такође и за фалсификовање оправданости тих агресија. Седам чланова Куала-Лумпурског Трибунала који је 2007. године основао бивши премијер Малезије Матахир бен Мухамед нема формална пуномоћја и ради на друштвеним начелима. Али се тај Трибунал, као неко ко изражава вољу светске јавности, обратио Међународном кривичном суду са захтевом да учини неопходне кораке против оптужених. Чланови Трибунала сматрају да без обзира на “недодирљивост” оптужених на Западу, међународни поступак би имао веома важан значај и због тога што ће у међународној пракси бити регистрована чињеница оптужнице.
Из тог разлога крајем ове године посебна комисија трибунала заседаће против руководећих сарадника администрације САД и саслушати сведоке који су подвргнути мучењима у тајним затворима ЦИА.
Истовремено, Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, публиковао је 100 тајних докумената који се тичу мучења затвореника у тајним затворима ЦИА. У документима се описују начини нељудског затварања и мучења људи, противзаконито киднапованих од стране ЦИА током извршења тзв. “Посебног програма”. Документи ће бити публиковани у деловима и садржаће опис свакодневног иживљавања над затвореницима, у тајним затворима ЦИА – Guantanamo Bay, Abu Ghraib, Camp Bucca и другим тајним затворима, где су држани затвореници.
Неки посматрачи су изнели мишљење да ЦИА покушава да филтрира ове публикације како би умањила распиривање страсти око овог питања. Између осталог, није искључено да ће се на интернету појавити документи у којима ће се говорити само о психолошким застрашивањима. Да ли је то само фалсификат постаће брзо јасно, јер постоји много живих сведока и страдалника, који указују на то да су се у затворима ЦИА практиковала премлаћивања људи и смрзавања до смрти, мучења електрошоковима и једноставно убијања без суђења и последица.
Први одабир докумената тиче се управо мучења у затвору Гвантанамо.
Џулијан Асанж каже да тај одабир има посебан значај, јер је Гвантанамо постао симбол за систематско кршење људских права од стране америчких власти. Неки од тих докумената сведоче о апсолутној неодговорности одговорних лица, каже се у његовој прес релизи.
У опису документа који ће се појавити у јавности стоји да тај документ представља инструкцију за технологију “нестајања” људи. У њему је детаљно прописано како треба киднаповане и у тајни затвор смештене људе лишити свих евиденцијских података, како би они постали “нико”.
Друга инструкција прописује уништење материјала са испитивања, што је постало познато још приликом откривања мучења у затвору Абу Граиб, средином деведесетих година.
Најава предстојећих публикација докумената Викиликса о тајним затворима, поново су заинтересовала јавност и правобраниоце за ту тему.
Опет су се појавиле публикације да су се у Гвантанаму поново појавили затвореници, који су тамо затворени без притворског рока и правосудне одлуке. Набрајају се имена и презимена тих људи.
Указује се како су и приликом мандата Б. Обаме као и код Џ. Буша млађег, услови њиховог боравка у затворима остали исто тако нељудски.
Но, забринута новим изборима, званична Америка не слуша те гласове.
Фонд Стратешке Културе
