Приватни подаци и комуникација грађана могли би бити још озбиљније угрожени уколико власт усвоји правилник којим треба да се регулише пресретање електронских комуникација. Увођењем категорије такозваних задржаних података било би омогућено да државни органи и без налога суда пресрећу комуникацију.
Опасно је то што је тим правилником на мала врата уведена категорија „задржаних података“, а тајност и руковање тим информацијама није регулисана. Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже за „Блиц“ да је коришћење „задржаних података“ озбиљније задирање у приватност него прислушкивање телефонског разговора.
– Омогућавање да се задире у „задржане податке“ супротно је одлукама Европског суда за људска права – каже Шабић.
Повереник је сугерисао Министарству културе, као предлагачу правилника, да продужи трајање јавних консултација.
Повереник поручује да се појединим решењима из предлога правилника ствара могућност повреде Уставом зајамчених права грађана. Прва је у чињеници да се члан 41 Устава по коме је прислушкивање и праћење могуће само на основу одлуке суда не односи на „задржане податке“.
– Правилник уводи тајни надзор локације корисника, и то сасвим независно од тога да ли он уопште учествује у комуникацији. То некад може бити корисно и због заштите живота, на пример – у случају нестанка неког лица. Међутим, то није материја која може да се уреди овим правилником. Тај „надзор локације“ заправо је праћење лица, а то је законска материја – истиче Шабић.
Спорни правилник уводи и категорију „посебно заштићених корисника“, али кровни пропис – Закон о електронским комуникацијама чак и не помиње ту категорију.
Блиц
