Земље Шангајске организације за сарадњу могу да препороде Пут свиле у облику посебног саобраћајног коридора. Како је на самиту ШОС у Бишкеку изјавио министар за науку и технологију Кин еВанг Ганг, ова идеја је наишла на подршку међу свим члановима организације. Нови Пут свиле може да прође од Кине до Европе преко Русије и земаља Централне Азије.

Земље ШОС су спремне на тешњу трговинско-економску сарадњу. За три последња месеца представници Кине, иницијатора Новог пута свиле, боравили су у земљама Централне Азије – Казахстану, Узбекистану и Туркменистану. Достигнути су договори да се развијају заједнички пројекти у вредности од неколико десетина милијарди долара. Стварање саобраћајног коридора из Азије у Европу наредни је корак ка развоју ових односа, истиче одговорни секретар Руско-Кинеске коморе Сергеј Санакојев.

– Реч је формирању транснационалног коридора практично преко читаве територије евроазијског континента. Као увек, такви коридори подразумевају не само могућност премештања робе и услуга, већ и формирање индустријских кластера, нових производњи, високих технологија. Тачније отварају се најшире могућности за сарадњу у оквиру ШОС приликом реализације овакве иницијативе.

Задатак пројекта је да се изгради јединствена мрежа путева од Тихог океана до Балтика, да се ликвидирају трговинске баријере, смање рокови испоруке терета и да се увећају међусобни прорачуни у националним валутама. Једна од могућих варијанти будућег Пута свиле је саобраћајни коридор Европа-Западна Кина. Овај пут ће проћи кроз Казахстан, прићи граници Русије, затим преко Оренбурга, преко федералних траса ка Санкт-Петербургу, преко којег ће избити на Фински залив и Балтичко море. Дужина ове трасе може да изнесе скоро 8500 километара. Коментарише главни аналитичар компаније РГС-Управљање активима Александар Потавин.

– Ако погледате карту света и процените могућност формирања таквог пута, роба из Кине у Русију, преко Средње Азије даље ће се испоручитави у Европу. Кини ова иницијатива, наравно, одговара. Она омогућава да се сведу на минимум саобраћајни трошкови, пошто је Велики пут свиле за трећину краћи од поморског који заобилази Азију и Арабијско полуострво.

Ако концепција буде реализована, Кина ће моћи да смањи рок пребацивања терета. Сада роба у Европу морем иде 45 дана, Транссибирском железницом око две недеље. Нови пут ће бити најкраћи и трајаће највише 10 дана. Саобраћајни коридор ће омогућити не само Кини да се развија, већ и другим учесницима. Они могу добро да зараде на транзиту и логистици, а такође ће привлачити кинеске инвестиције за своје транспортне пројекте, истиче Сергеј Санакојев.

– Биће на добитку и Русија, зато што можемо да искористимо све предности транзитне државе. О важности овог задатка говорио је председник Русије на Санкт-Петербуршком економском форуму у јуну. Вероватно ће од тога имати користи Казахстан, пошто је успео да искористи свој географски положај у датом питању. Данас из Кине у Европу преко њега пролази много терета. Биће на добитку и други чланови ШОС.

Раније је САД предложила Кини другу маршруту, такозвани пројекат ТРАСЕКА, који заобилази Русију преко Кавкаског региона према Каспијско и Црном мору. Он је био компликованији и скупљи. Чињеница да је Кина предложила идеју Пута свиле на самиту ШОС говори о томе да је Кини актуална варијанта дража.