Четири месеца након претходног, поново је урађен ребаланс буџета Града Београда, што ће бити и једна од тема седнице Скупштине града, заказане за четвртак.
Док представници власти кажу да је ребаланс био неопходан због прихода који су знатно већи од планираних, део опозиције и стручна јавност већ су уочили неке нелогичности.
После ребаланса буџет Београда и градских општина биће највећи у историји српске престонице, тврди заменик градоначелника Горан Весић.
“Буџет износи 1,134 милијарде евра. Када говоримо о расходима, највеће увећање односи се на одржавање јавних путева, поправку оштећења јавних саобраћајних површина, асфалтирање улица и општинских путева”, каже заменик градоначелника Горан Весић.
Опозицији је упало у очи да ће за функционисање кабинета градоначелника, његовог заменика и Градског већа уместо досадашњих 83 милиона динара, бити издвојено 101,3 милиона.
Никола Јовановић: Док за Београђане нису обезбеђене основне јавне услуге, власт повећава издатке за саму себе
“Невероватно је да док Београђанима нису обезбеђене основне јавне услуге, попут бесплатних уџбеника, обданишта и оброка у школама, власт повећава издатке за саму себе. Наиме, ребалансом се планира да се буџет за кабинет градоначелника, заменика градоначелника и Градског већа повећа за 18,3 милиона динара, односно за 22 одсто”, наводи шеф одборничке групе Савеза за Србију Никола Јовановић.
На питање зашто им је потребно додатних више од 18 милиона динара, нису одговорили ни заменик градоначелника, а ни шеф одборничке групе Српске напредне странке у Скупштини Београда Александар Мирковић.
Зоран Алимпић: Велики број неправилности у завршном рачуну буџета за 2018.
Некадашњи председник Скупштине града Зоран Алимпић каже да се грађанима не представља реално стање буџета, те да се, између осталог, приход од наплате карата у градском превозу рачуна као буџетски приход, што је противзаконито, а то је утврдила и Државна ревизорска институција.
“Констатоване су огромне неправилности, велики број њих у завршном рачуну буџета за 2018, вештачки се приказује да је буџет већи”, сматра Алимпић.
“За јарболе смо могли да направимо четири здравствене станице на рубним општинама Београда”
Сумњу изазива и то што је град, заправо, претворен у градилиште, оцењује новинарка Ивана Павловић.
“Зато што је према неким другим извештајима државних институција управо је грађевинска активност највећи извор прања новца у овој земљи”, сматра она.
Упитни су и пројекти за које ће, у име грађана, власт потрошити милионе. Јарбол са заставом Србије, представљен је као капитални пројекат за који се ове године издваја више од 85 милиона динара, а за 2020. годину, планирано је више од 260 милиона.
“Град планира, што је наравно позитивно, ове године да изгради једно одељење Дома здравља у Борчи, за те намене издваја близу 19 милиона динара, из чега можете да закључите да смо за јарболе, заправо, могли да направимо добре четири здравствене станице, на рубним општинама Београда”, каже Ивана Павловић.
За гондолу из буџета града 6 милиона евра
Не одустаје се ни од гондоле. Прошле године је за њу издвојено 266 милиона динара, што је тек почетак. „Гондола ће коштати, како је најављено, 18 милиона евра, од којих трећину плаћа Град Београд, а две трећине Република Србија“, рекао је Алимпић.
И поред тога што се Град хвали пуном градском касом, с времена на време добија вишемилионска средства из државне буџетске резерве, с образложењем да би у супротном било угрожено функционисање градског буџета.
(Н1)
