Kомпанија „Зајача Инг“ намерава да у селу Доња Трешњица код Малог Зворника отпочне ископавање мермера у оквиру површинског копа „Чот“. Предузеће је Министарству заштите животне средине у фебруару поднело захтев за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта.
У питању је експлоатација мермера као калцијум-карбонатне сировине.
Укупна површина обухваћена истраживањем је преко 14,5 хекатара. Ово земљиште ће бити „деградирано експлоатацијом и одлагањем јаловине“, наводи се у захтеву упућеном ресорном министарству.
Пре тога, од 2004. до 2006. године је била саветница потпредседника Владе Србије за енергетику Мирољуба Лабуса.
Ни он није желео да одговори на питање да ли су већ почели са ископавањем на овој локацији. Тражио је да им се пошаље написан новинарски текст, уз оцену да би то представљало „добру новинарску праксу“.
НОВИНАРKА: Послала сам вам на мејл питања, па можете да ми одговорите?
МАРИО БОЈИЋ: Ми нисмо дужни да вам одговоримо.
НОВИНАРKА: Свакако да нисте дужни, ја могу да напишем да нисте желели да дајете одговоре.
МАРИО БОЈИЋ: Можете ви мени рећи како сте дошли до овог телефона?
НОВИНАРKА: Пише у захтеву.
МАРИО БОЈИЋ: Kом захтеву?
НОВИНАРKА: У захтеву који сте поднели Министарству заштите животне средине.
МАРИО БОЈИЋ: Ја ћу да проверим…
НОВИНАРKА: То је објављено на сајту Министарства.
МАРИО БОЈИЋ: На који начин сте ви извршили увид у тај захтев?
НОВИНАРKА: Преко интернет претраживача, пошто је то постављено на званичној страници [министарства].
МАРИО БОЈИЋ: Захтев је постављен са све контакт подацима?
НОВИНАРKА: Тако је.
МАРИО БОЈИЋ: Ау, боже. Занимљиво.
НОВИНАРKА: Је л можете само да ми кажете да ли сте у сродству са министарком Михајловић?
МАРИО БОЈИЋ: Не могу заиста са вама да разговарам на ту тему. То је толико дегуте да сам фрапиран, заиста. Ако имате нека питања… У ствари, поставили сте преко мејла, нећемо вам одговорити. Напишите текст па ћемо можда предузети након тога нешто.
Шта се планира на површинском копу “Чот”
Лежиште мермера „Чот“ се налази југозападно од борањског масива, на левој обали Борањске реке, на простору брда Чот. Удаљен је око 18 километара од Малог Зворника у правцу Љубовије, са леве стране асфалтне саобраћајнице Мали Зворник – Љубовија, у атару села Доња Трешњица.
Терен обухваћен истраживањем је површине око 15 хектара, делимично прекриврен листопадном шумом и на њему нема грађевинских објеката, нити било каквих историјских и културних споменика који су под заштитом државе, наводи се у захтеву.
Осим ограничене земљорадње, становништво се бави и сточарством чувајући ситну и крупну стоку.
“Ово је традиционално рударски крај, у коме је рударство у прошлости, а и сада, једна од најзначајнијих привредних грана. Још од давнина позната су у овом крају лежишта руда гвожђа, олова и цинка, антимона и велики број мајдана како техничког, тако и архитектонско-грађевинског камена”, додаје се у захтеву.
Борањска река је најначајнији водоток у овом подручју, а у њу се уливају Равни поток, Скакавачки поток, Маћића река и више безимених потока. Ови водотокови припадају сливу реке Дрине.
Укупна количина резерви обухваћених површинским копом Чот износи преко 218 хиљада квардата, односно скоро 530 хиљада тона.
Пројектовани годишњи капацитет према пројектованом задатку износи 18,5 хиљада кубика чврсте масе. Према томе, век површинског копа ће бити 12 година.
Реализацијом обог пројекта ствараће се отпад карактеристичан за пројекте површинске експлоатације минералне сировине, у овом случају мермера.
Приликом откопавање минералне сировине на површинском копу доћи ће и до откопавања јаловинских маса (откривке) која спада у рударски отпад, пише у захтеву.
Ваздух на предметној локацији је незагађен, јер у близини нема било каквих штетних утицаја који би имали негативни ефекат на квалитет ваздуха. У овом подручју не постоји индустријска производња, мала је фреквентност саобраћаја, а објекти становања су на довољној удаљености да би загадили ваздух емисијом из индивидуалних ложишта, пише у захтеву.
Kада се почне са експлоатацијом, на загађење ваздуха ће утицати прашина која ће се стварати од минских бушотина, минирања, утовара, површинског откопавања и вожње камиона, објашњава се у тексту поднетог захтева.
УKУПНА ПОВРШИНА ДЕГРАДИРАНОГ ЗЕМЉИШТА ПОВРШИНСKОГ ЕKСПЛОАТАЦИЈОМ И ДОЛАГАЊЕМ ЈАЛОВИНЕ ЈЕ ПРЕKО 14,5 ХЕKТАРА. ЕKСПЛОТАЦИЈА ЛЕЖИШТА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА ПОВРШИНСKИМ ПУТЕМ ДОВОДИ ДО ПРОМЕНЕ РЕЉЕФА И ДЕГРАДИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНОГ И ШУМСKОГ ЗЕМЉИШТА, НАВОДИ СЕ.
У насељу Доња Трешњица живи 511 пунолетних становника, а просечна старост становништва износин 37,5 година (34,9 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 216 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ни Бојић ни Михајловић нису демантовали да су у сродству
У октобру 2021. године удружења грађана Kоалиција против корупције у животној средини, Пакт и Не дамо Јадар затражила су да министарка рударства и енергетике Зорана Михаиловић министарка рударства и енергетике Зорана Михаиловић поднесе оставку због сарадње фирме њеног ујака и компаније која истражује литијум на територији Ваљева.
Бојић је, након што су медији пренели саопштење послао деманти у коме је истакао да му Михајловић није помагала у добијању послова, али не и да је у сродству са министарком.
„ЗАЈАЧА ИНГ ДОО, ЧИЈИ САМ ВЛАСНИK, НИТИ ЈЕДАН ПОСАО У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ НИЈЕ ДОБИЛА НИТИ СKЛОПИЛА ДЕЛОВАЊЕМ НИТИ ПОМОЋУ БИЛО KОГ ФУНKЦИОНЕРА ИЛИ СЛУЖБЕНИKА РЕПУБЛИKЕ СРБИЈЕ, А ТАKО НИ МИНИСТАРKЕ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИKЕ ПРОФ ДР ЗОРАНЕ МИХАЈЛОВИЋ“, ПИШЕ У ДЕМАНТИЈУ.
„Напомињем, фирма чији сам власник изводи радове истражног геолошког бушења за инвеститора, у овом случају “Еуролитхиум”, а инвеститор је фирма која је ималац одобрења за истраживање“, пише у демантију.
Након саопштења еколошких удружења, министарка Михајловић се огласила саопштењем на сајту министарства у коме је одговорала на наводе у вези са одобрењима предузећу „Еуро Литхиум“. Међутим, она није демантовала да јој је власник „Зајача Инг“ Милутин Бојић у сродству.
