>Саудијски лидер Абдулах преминуо је прекјуче у 90. години и сахрањен је у Ријаду. Светске вође изјавиле су саучешће због смрти државника, познатог моћног савезника САД, док су грађани на друштвеним мрежама подсећали и на кршење људских права за време његове владавине. Нови краљ је Абдулахов полубрат, принц Салман, за кога блискоисточни медији наводе да већ има здравствених проблема – помиње се да болује од Алцхајмерове, Паркинсонове болести и деменције

Арапски и лидери са Запада изјавили су саучешће због смрти саудијског краља Абдулаха бин Абдулазиза, који је преминуо у петак, док је становништво на Блиском истоку своје жаљење, али и критике, углавном објављивало преко друштвених мрежа. Медији из света уз ову вест су известили и о скоку цене сирове нафте која је јуче на берзама достигла 49,29 долара по барелу.

Краљ Абдулах био је моћни савезник Сједињених Држава у борби против Ал Каиде, те остао упамћен по увођењу реформи у ову изузетно конзервативну муслиманску краљевину, преносе медији из Ријада. Умро је прекјуче у 90. години, након што је неколико седмица раније објављено да је примљен у болицу због упале плућа. Сахрањен је у традиционално скромној церемонији у Ријаду.

Абдулах званично на власти од 2005.

Откад је 2005. ступио на престо, Абдулах је настојао да моћ своје државе, као значајног произвођача нафте који покрива петину светског тржишта, употреби за преобликовање Блиског истока, објављује саудијска Ал Арабија. У региону је познат и као лидер који се оштро одупирао утицају ривалског (шиитског) Ирана а заједно са другим сунитским монарсима са Блиског истока, противио се таласу протеста током такозваног арапског пролећа, сматрајући их претњом по стабилност и сопствене позиције. Иако је званично владар државе од 2005, Абдулах је почео да води земљу чак деценију раније, након што је његов претходник, краљ Фахд, имао инфаркт.

Нови краљ је Абдулахов полубрат, принц Салман (за кога једни наводе да има 69 а други „да се верује“ да је напунио 79 година), кога бије глас да је прагматичан и способан да балансира између верских, племенских, државних и западних интереса. Салман је претходно био министар одбране у време када се Ријад придружио међународној коалицији, предвођеној Вашингтоном, у борби против џихадистичке организације Исламска држава на територији Сирије и Ирака.

Ријад демантује вести о нарушеном здрављу

Саудијски краљ Салман прекјуче је именовао свог нећака Мухамеда бин Најефа за заменика престолонаследника а сина Мухамеда бин Салмана за управника двора и министра одбране. Нови престолонасленик је Мукрин, Салманов најмлађи полубрат, а наредни у линији за престо је принц Мухамед, који ће остати на месту министра унутрашњих послова. Мухамед бин Најеф на челу је полиције од 2012. а 2009. био је мета неуспелог бомбашког напада повезаног са Ал Каидом. Тиме што је најмлађег полубрата именовао за престолонаследника, отклонио је спекулације о сукобу унутар краљевске породице.

Поједини медији, међутим, подсећају да Салман већ има озбиљних здравствених проблема, као што су Алцхајмерова болест и деменција, те се доводи у питање његова способност да влада. Други, пак, објављују и да је у питању Паркинсонова болест. Званични Ријад одбија овакве „спекулације“ и демантује да је новом краљу већ нарушено здравље.

Нафта, исламски утицај и вахабизам

За нешто више од осам деценија, откад је формирана краљевина Саудијска Арабија 1932. године, титула краља преноси се са једног брата на другог, који воде порекло од првог краља Абдулазиза ибн Сауда. Фамилија Ал Сауд влада већином територије коју данас чини Саудијска Арабија, још од средине 18. века. Бејрутски дневник Ал Акхбар, близак шиитском Хезболаху, објављује да је Абдулазиз укупно имао 45 синова а да Абдулах, Салман и Мукрин имају различите мајке.

Саудијска Арабија има више од петине светских залиха сирове нафте, али има и утицај на милијарду и по муслимана широм света због исламских светих градова Меке и Медине који се налазе на њеној територији. Ријад је заслужан и за ширење вахабијског утицаја на остатак исламског света.

Ал Акхбар подсећа да је покојни краљ Абдулах имао водећу улогу у подршци египатској власти после војног пуча против тадашњег председника Мухамеда Морсија 2013, као и настојањима да се свргне режим Башара ал Асада у Сирији, дозволивши да се на саудијској територији обучавању побуњеници. Тврда саудијска интерпретација ислама кроз вахабизам пресликана је у идеологијама појединих џихадистичких група које су се појавиле током сиријског сукоба, нарочито Ал Нусра фронта и Исламске државе, наводи лист.

Кршење људских права и смртна казна

Док су светски званичници изјављивали саучешће Ријаду и краљевској породици, обични грађани су своја осећања већином поделили на друштвеним мрежама. Једни су изразили жаљење због смрти „великог краља и оца нације“, подсећали на реформе и почетак укључивања жена у политичка тела, док су други помињали и кршење људских права. Бејрутски дневник подсећа да је слобода говора брутално угушена неколико пута за време владавине краља Абдулаха. Познат је случај опозиционог лидера шеика Нимр ал Нимра који је осуђен на смрт јер се залагао за реформе и више права за шиитску мањину, наводи лист, те Раифа Бадавија, блогера осуђеног на хиљаду шибања и 10 година затвора.

Активисткиње за женска права написале су на Твитеру да иза човека не остаје ништа „до његових дела и гроба“, објавивши фотографију покојног краља уз слике двеју чланица организације које су у притвору од почетка децембра. Саудијска Арабија и даље забрањује женама да возе кола, чему су се активисткиње успротивиле, с обзиром на то, како кажу, да је ова забрана у складу са вахабијском тврдом традицијом и нема упориште у исламу и Курану. Ријад није ништа мање оштар ни према другим облицима протеста и активизма у земљи, те има и стриктну стратегију за контролисање садржаја који се појављује на интернету и друштвеним мрежама.

Смртна казна се досуђује за политички активизам, силовање, убиство, отпадништво, оружану пљачку и трговину дроге. Ове године на овај начин је кажњено 15 људи, прошле – 87 а 2013. је на смртну казну осуђено 78 оптуженика. Ријад је годинама на удару међународне критике због честог досуђивања ове казне.

Д. Ћировић, Балкан магазин