Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће порез на аутомобиле од 1. јануара 2022. одређивати година производње, а не кубикажа мотора. Ова промена начина регистрације је већ више пута најављивана, али још ниједном није имплементирана. Иако нису саопштени детаљи, већ сада се назире ко ће бити добитници, а ко губитници.

Дуго се већ говори о порезу на аутомобиле и неправедном обрачуну потребног износа за регистрацију возила. Примера ради, 17 година стар Мерцедес Е 400 са четворолитарским дизел мотором и 260 КС на домаћим огласима има цену од 5.200 евра, а за регистрацију је потребно издвојити око 1.500 евра, што је више од 25% вредности возила.

Са друге стране, нови Мерцедес А45 АМГ С који из дволитарског агрегата развија 421 КС има почетну цену од 63.366 евра, а за регистрацију овог аутомобила потребно је платити око 350 евра, што је око 0,55% вредности возила.

Да, обрачун пореза по кубикажи јесте неправедан, и постоје многи бољи начини обрачуна трошкова регистрације, али најављена промена не звучи као најправедније решење.

Постоје два могућа сценарија обрачуна пореза на аутомобиле по основу годишта, а први би значио да ће регистрација старијих аутомобила који су већи загађивачи била нешто скупља.

Највећи губитници најављеног закона могли би да буду возачи са мањом платежном способношћу, јер су они власници старијих аутомобила са мањим агрегатима чија је регистрација до сада била приступачна, а то би могло да се промени.

Просечна старост аутомобила у Србији је 17 година, па би на удару могао да се нађе већи део возача у нашој земљи. Сви они који су купили старија возила мале вредности и ниских трошкова регистрације, могли би да дођу у ситуацију да морају да се прерачунају да ли ће им бити исплативо да и даље буду власници аутомобила са новим, већим наметима, а већина грађана Србије ипак нема новца за новији аутомобил било које кубикаже.

Са друге стране, они са нешто дубљим џепом имаће мање намете приликом куповине новијег, перформантног аутомобила са великом кубикажом и снагом. Да, можда новији аутомобили емитују мање штетних гасова, али у том случају, порез на аутомобиле би требало да се обрачунава као и у већини европских земаља, према емисији угљен-диоксида.

Други сценарио јесте могућност да се порез обрачунава као и до сада за аутомобиле велике кубикаже, односно да регистрација буде нешто јефтинија за старије аутомобиле, али да се запремина мотора избаци из рачунице. У том случају, највише би трпела наша животна средина. И док суседне државе попут БиХ забрањују увоз половних аутомобила испод стандарда Еуро 4, код нас би ова промена довела до раста продаје старијих модела са великом кубикажом, који су уједно и највећи загађивачи.

Док не добијемо више информација од Министарства финансија о новом обрачуну пореза на аутомобиле, и даље неће бити јасно ко ће се највише наћи на удару, већина возача у Србији или животна средина. У сваком случају, сви смо на губитку. Једини праведан начин обрачуна трошкова регистрације јесте комбинација каталошке вредности возила и емисије штетних гасова, али овај модел се код нас ни не спомиње.

Да ли је ово само још једна прича пред изборе, или ће доћи до стварних промена, остаје да видимо, али чињеница је да је потребна нешто шира јавна расправа уместо једностраних одлука које ће негативно утицати на све нас.

Нова.рс