Дугови пољопривредника држави за неплаћене порезе за пензијско и социјално осигурање достигли су готово милијарду динара. По Закону о ПИО, без обзира на величину земљишта паори за доприносе морају да плате око 100.000 динара годишње, а највећим дужницима већ су уручена решења о принудној наплати.

Зашто исте порезе за пензијско и социјално осигурање плаћа и сељак који је власник неколико хектара земље и пољопривредни велепоседници који остварују огромне приходе? Може ли мали произвођач чији су расходи већи од прихода да годишње за порез издвоји око 100.000 динара не би ли остварио право на минималну пољопривредну пензију од 10.800 динара? И да ли је оправдано да се у тим околностима, због неплаћених пореза паорима одузима земља. Говорећи о подношењу решења о принудној наплати пореза сељацима и претњи да ће због неизмирених обавеза паорима бити одузета земља, члан одбора за село САНУ Бранислав Гулан за Спутњик истиче да је то још један удар на сељаке и на производњу хране.

„Деведесетих година пензијски допринос уплаћивало је више од 500.000 сељака, а сада не уплаћује ни 100.000. Свака власт је од сељака извлачила паре за опстанак, а једино су им се удварали у предизборно време кад су одлазили и миловали им стоку и давали им обећања која су се свела само на очекивања“, каже Гулан. За неплаћене доприносе сељаци без камата држави дугују 90,8 милиона динара, а пореска управа је због тога током прошле године донела 31 решење о принудној наплати пореза из земљишта. „Дугови су енормни, али како може исти дуг да плаћа и сељак који има два хектара и онај који има сто хектара земље. Да те претње нису нимало безазлене и да могу бити и стварност доказ је случај породице Палашта из Бајмока. Ференцу Палашти, који је имао 19 јутара земље и пољопривредним радом хранио седмочлану породицу, због дугова за неплаћене доприносе који су достигли 12.000 евра, одузето је шест јутара земље. Исти дуг имала је и његова супруга која је на свом имену имала само један хектар земље“, каже Гулан.

Он истиче да се пољопривредници налазе у безизлазној ситуацији, да мали пољопривредни произвођачи немају од чега да плаћају толике доприносе јер са малим приносима једва преживљавају. „Уз слободан увоз хране пољопривреда се додатно уништава. Некада је 330.000 сточара плаћало доприносе, а сад више не плаћају јер нам је уништено сточарство. Није ли најбољи доказ што у Србији имамо 200.000 празних кућа. Деведесетих година смо из Србије извозили 30.000 тона меса док је прошле године извезено само 400 тона бејби-биф меса“, каже Гулан.

Председник удружења пољопривредника и сточара Србије Цвета Мургашки за Спутњик наводи да евентуални отпис камата на дугове такође није поштено решење. „Тако ћемо дугове опростити и онима са 500 јутара земље који су могли, а нису хтели да плаћају порез“. Сада је у истом положају рецимо Матијевић и сељак са два хектара земље. Да не говорим о томе да су већа давања за социјалу од месечне паорске пензије“, наглашава Мургашки. Према подацима закључно са 30. новембром прошле године, у Србији има 194.107 пољопривредних пензионера. Они чине чине 11,2 одсто од укупног броја пензионера. До сада је у поступцима принудне наплате пореза из непокретности донето једно решење о продаји и још једно о преносу земљишта у својину Републике Србије.

Јелена Вучићевић, Спутник