Нови Устав Србије ће поставити међународно право изнад домаћег, а независна регулаторна тела би била четврта грана власти

У измењеном Уставу, који би требало да буде усвојен до пријема Србије у пуноправно чланство у ЕУ, преамбула би остала непромењена, независна регулаторна тела постала би четврта грана власти, а међународно право било би изнад домаћег законодавства, теме су о којима је данас разговарано на првом састанку представника скупштинских одбора за евроинтеграције и за људска права и Европског покрета.

Уколико Србија жели да до 2020. године постане чланица ЕУ и уколико се до 2018. године заврши преговарачки процес, држава мора најкасније до 2019. године да промени Устав који на првом месту мора да садржи интегративну клаузулу где ће међународне обавезе Србије бити изнад националног права, рекао је Тањугу председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић.

Сенић је додао да је на састанку са Истраживачким форумом Европског покрета у Србији и другим невладиним организацијама, на тему “Нужност промене Устава у процесу европских интеграција”, разговарано о циљевима доношења новог највишег законодавног акта Србије.

“У складу са препорукама ЕУ треба да буде смањења политизација у правосудном систему и избачене одредбе да је национално право изнад међународних обавеза, дакле да се угради у Устав такозвана интегративна клаузула”, рекао је Сенић.

Он је објаснио да ће међународни споразуми, када Србија постане чланица ЕУ, као и обавезе који ће настајати у Европском парламенту и које ће Унија билатерално склапати са неким другим земљама света, аутоматски и по домаћем Уставу бити прихваћени као међународна обавеза.

На питање да ли то значи да ће тада међународни акти бити изнад домаћих закона, Сенић је одговорио потврдно.

“Биће изнад домаћих закона, то јест, мораћемо да доносимо или да усаглашавамо законе са директивама и споразумима ЕУ. То су урадиле све земље чланице ЕУ, не тражи се од Србије ништа више од оног што већ постоји”, појаснио је Сенић.

Он је додао да је на састанку констатовано да постоје заблуде у јавности у вези са променом Устава, а да је највећа међу њима да се то чини због промене државне политике према Косову и Метохији.

“Речено је да уставна преамбула може остати непромењена, јер је то политички став, а не правно обавезујућа норма. Резолуцијом 1244 Косово и Метохија је постало предмет међународног права, а ми се такође позивамо на ту резолуцију”, рекао је он.

Председник скупштинског одбора је додао да то зато више није предмет нашег националног права и да у том смислу експерти из Истраживачког форума Европског покрета у Србији кажу да је Уставни суд донео једину могућу одлуку, а то је да се огласи ненадлежним када је у питању Бриселски споразум.

Према Сенићевим речима, неопходно је да се новим Уставом регулише статус регулаторних независних органа и тела што би значило организацију нове, четврте гране власти.

Та тела би, како је рекао, имала већу независност у одлучивању и њихово одлучивање не би могло и смело да зависи од законодавне и извршне власти.

“Такође, на састанку су потенцитали да се мора јасније дефинисати једнакост слободе за све грађане Србије, с тим што нисмо улазили у детаље шта то заправо значи. Рекли су да у Србији не уживају све друштвене групе једнаке слободе”, пренео је Сенић садржину првог разговора на тему промене Устава.

Он је додао да је једна од тема била и промена изборног система, да је речено да постоји више модела и да треба размилсити да ли ићи на територијални, на већински или оставити пропорционални систем, а да се поставило и питање да ли председника државе треба бирати на директним изборима или у параменту.

“Уколико остане да се бира на директним изборима онда је по њима неопходно повећати надлежности председника, а то тумаче тиме да је неисплативо да се троши толико средстава да бисмо изабрали човека који би имао углавном церемонијалне надлежностиж”, рекао је Сенић.

Договорено је да се састанци наставе, највероватније у јануару, и да се у зависности од политичке воље странака организују јавна слушања, на које ће бити позвани и експерати, како би и грађани могли да дају свој суд.

Танјуг