Да ли се назире крај мукама малинара и осталих узгајивача воћа, али и поврћа. У Београду је кинеска делегација која са домаћинима разговара о индустријском парку за воће и поврће који ће се на иницијативу кинеске владе градити у Србији.
Само што је протеклог викенда у Софији завршен самиту Кине и 16 земаља централне и источне Европе, у Београду се већ обрела кинеска делегација која са домаћинима разговара о реализацији потписаног Меморандум о изградњи индустријског парка за воће и поврће.
У Министарству пољопривреде Спутњику је речено да би захваљујући том парку произвођачи из Србије добили место за пласман воћа и поврћа. Тачније, кинеске компаније би у том парку који би имао и прерађивачке капацитете, користиле нашу сировинску базу и потом производе већег степена обраде пласирале на европско тржиште, објаснили су у Министарству.
Како је то својевремено рекао министар пољопривреде Бранислaв Недимовић, највећи „кајмак“ на српском воћу и поврћу убирају управо у Европској унији, где се оно углавном извози, па онда тамо прерађује. Идеја да тај додати приход, односно највећа зарада остане у Србији, могла би да буде остварена управо захваљујући кинеско-српском индустријском парку за воће и поврће.
Дугогодишњи дописник српских медија из Кине Зоран Ђорђевић, који је у тој земљи био и представник нашег Министарства спољних послова, али и Министарства трговине, сматра да би такав пројекат сигурно подстакао откуп воћа и поврћа, али и даљи развој воћарства и повртарства, које није баш у сјајној ситуацији.
Ђорђевић напомиње да Кинези не само у Србији него и у околним земљама настоје да направе базе за воће и поврће, као што то раде и са индустријским парковима.
„На самиту у Софији кинески премијер је нагласио да ће Кина наставити да отвара тржиште и да ће то подстаћи врло конкретним мерама. Скресаће неке царине, довешће у ред царинске поступке да се олакша царињење и карантинско поступање са прехрамбеним производима, чиме ће бити олакшан извоз тих производа из земаља центрачне и источне Европе у Кину“, каже Ђорђевић за Спутњик.
Он напомиње да су Кинези већ почели реализацију идеје о слању директних композиција возова који иду од Шангаја и других трговачких градова са кинеском робом дуж новог пута свиле, преко Русије до западне Европе, све до Мадрида. Тиме се, како је додао, олакшава проток робе а нормално је да се ти возови неће празни враћати у Кину.
„Трећа ствар на коју су Кинези указали је да ће се више ангажовати, посебно у оквиру платформе 16 плус један, на оснивању такозваних демонстрационих зона и у области пољопривреде, где желе да закупе читава пољопривредна добра и да крену са узгајањем неких ратарских и повртарских површина“, истиче саговорник Спутњика који и у томе види нашу шансу.
Уз напомену да Пољопривредни комбинат Београд чека на приватизацију, Ђорђевић је уверен да су Кинези за то заинтересовани. Он напомиње да је пре 40 година ПКБ Кинезима био узор повезане индустријске производње и на том примеру су учили како треба да се организује тај ланац од њиве до трпезе.
Саговорник Спутњика подсећа да је на недавно америчко повећање таксе на увоз кинеске робе вредне 34 милијарде долара, Кина одговорила контрамерама којима су махом обухваћени пољопривредни производи, првенствено воће и поврће. Ђорђевић истиче да је због тога Кини сада у интересу да што боље сарађује са Европом, па и са нашим регионом, како би то компензовала.
А Кина може да увезе све што Србија произведе, како је то недавно поручио кинески амбасадор Ли Манчанг приликом инвестиционо-трговински форум Србија-Кина. О томе најбоље сведочи податак да би цео годишњи род шљиве у Србији био потрошен за шест дана само када би сваки Кинез дневно појео по једну шљиву.
То само указује на значај који би парк за воће и поврће имао за српског произвођача, али и за подизање воћарства и ратарства. Искуство са, такође великим руским тржиштем, указује на то. Тек када смо са Русијом потписали споразум о слободној трговини, почеле су да ничу најсавременије плантаже јабука сађених за сигурног купца који гарантује сигуран пласман и зараду.
Мира Канкараш Тркља, Спутник
