Жене избеглице у Немачкој једва раде и тиме отежавају интеграцију, показало је ново истраживање Института за светску економиј(Institute of the World Economy). Наиме чак 88.5% се одлучује да остане кући и живи од социјалне помоћи. Овакав модел присутан је свуда у Европи, а по нацрту новог закона о азилу Србија ће такође преузети обавезу да из буџета даје социјалну помоћ азилантима. Дневна Газета отркива шта нас очекује и каква су искуства Немачке по питању социјалне помоћи за избеглице.

Тржишта рада је најбитније место за интеграцију, а велики број избеглица идаље нема посао у Немачкој или не жели да има га има. Само половина мушкараца ради, али је ова бројка још мања за жене од којих је само 11.5% запослено.

Велики број жена је пре доласка у Немачку остајао код куће и одгајао децу, тако да немају квалификације за боље плаћене послове. Поред тога није све у предходном знању, жене избеглице одбијају да иду на часове немачког језика што им смањује шансу да добију пристојан посао. Ипак истраживање је показало да је главни проблем мањак жеље тих жена да раде, јер себе виде у традиционалној исламској улози жене која се брине за децу. Наиме ове жене имају избор да ли да раде за ниску плату или да добијају социјалну помоћ која ће им покрити све потребе без икавих обавеза на тржишту рада, па већина одлучује се не такмичи на тржишту рада.

Истраживање је показало велике проблеме у такозваном праву о нераскидивости породице, по коме када једна особа добије азил има право да доведе своју ужу, али и део шире породице у нову земљу. Жене које долазе у Немачку након што њихови мужеви добију азил се махом одлучују да живе од социјалне помочи и настављају свој живот у сегрегацији од остатка друштва.

Према нацрту новог закона о азилу, владајућа коалиција окупљена око СНС предвидела је обавезу Србије да даје социјалну помоћ из буџета Републике Србије азилантима, што може изазвати нове проблем по питању и овако лошег животног стандарда у Србији.

Извор: Дневна Газета/Voice of Europe