Нови план прихода и расхода државне касе донеће уштеде од 36 милијарди динара. И поред заклињања политичких елита да ребаланс неће бити рађен на штету најсиромашнијих, нови буџетски план значи реално мања примања за преко 2,2 милиона људи који данас живе од државне касе, а чији су приходи између 23.000 и 43.000 динара.
Иако замрзавање плата и пензија као идеја није прошла разговоре у владајућој коалицији, чињеница је да ће управо они који раде за државу, али и пензионери бити највеће „жртве“ усвојеног ребаланса. Наиме, повећање зарада за државне чиновнике на свим нивоима, али и за просвету, здравство, полицију, војску, научнике…, као и за пензионере доноси, реално, пад њиховог стандарда јер ће им инфлација, која ће, у најбољем случају бити око 4,5 одсто донети реално ниже приходе.
То ће, ланчано, довести до проблема и у малопродаји, а која је, већ прилично, оштећена нижим прометом. Према најновијим подацима, купујемо мање, чак и основних животних намирница за око десетак одсто у односу на исти период прошле године.
У скупштинској расправи речено је да смо у озбиљним финансијским проблемима. Чини се да, први пут, нико није лицитирао с тим да ли нам је буџет социјални или развојни. Смањена су средства за капиталне пројекте, НИП, основно и средње образовање.
Слично је и са болницама. Све ће, некако, бити остављено за период после избављења од кризе јавног дуга, а која ће, чак и према проценама оптимистички настројених економиста, трајати бар још две до три године. Даваће се нешто више новца, и то 2,3 милијарде за породиље и исплату примаоца новчане социјалне помоћи, као и отпремнина онима који, захваљујући гашењу једног броја компанија које нису нашле нове газде, остају и званично без посла. За отпремнине у делу некада друштвених фирми буџетом је, наиме, издвојено додатних 3,7 милијарди динара. Влада ће платити и функционисање РТС (2,4 милијарде дианра, биће измирене обавезе према рециклерима (1,5 милијарди динара), али ће грађани, кроз актуелни ребаланс, платити и активиране гаранције за узете кредите „Србијагаса“ у износу од 1,8 милијарди динара.
– Ту је реч заправо о око три милијарде динара враћања кредита „Србијагаса“, односно управо онолико колико смо уштедели репрограмом старих дугова. Добро је да се држава одлучила да највише смањи субвенције, али се још не види да ли је то трајно смањење или само одлагање обавеза – каже за „Блиц“ проф. Павле Петровић, председник Фискалног савета. Он каже да је и идеја о солидарном порезу који би требало да плаћају они који живе од буџета, а имају виша примања само покушај да се на неки начин обезбеди додатних 350 милиона евра, а које су неопходне како не би дошли у ситуацију да не можемо да финансирамо дефицит.
– Штета је што Влада није одлучила да крене у пензиону реформу која не би дала ефекте ове године, али би утицала на смањење расхода у наредним годинама. У крајњем случају, није ни праведно да део људи одлази превремено у пензију, а показало се да је и данас највише оних пензионера који су пре испуњених законских рокова отишли у мировину – закључује проф. Петровић.
Гордана Булатовић
Блиц
