Уплашени диктатор појачава тортуру. Полиција је потегла дуге цеви на грађане који су протестовали због параде педера и пендрецима нанела повреде проф. др Дејану Мировићу и др Мирославу Паровићу. Због објаве на Твитеру ухапшен је и притворен бивши народни посланик Срђан Ного. По налогу Жељка Митровића у тужилаштву је саслушаван инфлуенсер Богдан Илић, познатији као Бака Прасе. Александар Вучић је доказао да ће се на све начине, па и оружјем, обрачунавати са свима који се, и критиком супротстављају њему и његовом картелу.На исти начин је пао и његов идол Слободан Милошевић. Диктатор, одбачен од својих страних ментора, опстанак на власти може да продужи само насиљем над политичким противницима и неподобним медијима, над Ногом, Мировићем, Паровићем, новинарима Yоу Тубе канала и Магазина Таблоид.
П. Поповић
Ноћ је најхладнија пред свитање. Исто тако, диктатор је најопаснији пред пад. Александар Вучић то доказује личним примером. По његовом наређењу полиција пребија грађане, тужиоци и судије прогоне опозиционаре и критичаре режима, чији медији сатанизују свакога ко неће да погне главу.
Срђан Ного, бивши народни посланик с листе Двери, ухапшен је због твита у коме се обратио Владимиру Ђукановићу, адвокату мафије на власти. „Kад си био млад и шворц патриота, ниси се плашио ни трећег светског рата, ни рата звезда. А сад, кад си буржуј, у лови и на функцији, буља жваће гаће. Губитак пара, функција и моћи води право у затвор или на Теразије”, написао је Ного на Твитеру једне септембарске вечери, уз фотографију на којој су он и Ђукановић, колеге с београдског Правног факултета, пре петнаестак година позирали у Братунцу.
Сутрадан, ујутру, полиција је упала у његов стан, извршила претрес, одузела телефоне и компјутер и ухапсила га. На захтев Тужилаштва за високотехнолошки криминал, одређе је дводневни притвор Ногу, који је осумњичен да је објавом на друштвеним мрежама угрозио безбедност Владимира Ђукановића и Александра Вучића. Полицајци, тужиоци, судије, сви знају да у том твиту нема инкриминисаног дела, али свесно пристају да извршавају налоге уплашеног диктатора и учествују у тортури над грађанима.
„Управо ме хапсе. Дошли су ми у претрес стана. Већ ми је донесено решење о задржавању, откуцано, а још ме нису привели. По налогу Владимира Ђукановића и Александра Вучића. Због твита. Ево и овим путем да им поручим да могу само да ме ухвате за к…ц, и то ако им дозволим”, написао је Ного непосредно пред хапшење.
Ђукановић је на Пинку рекао да Ного привлачи пажњу јавности екстремистичком причом о вешалима и стрељањима: „Нисам ја пријавио ту особу, која је била врло талентована, али зашто је скренула у то лудило које се зове Магазин Таблоид, Бркић и слично, то мени није јасно”.
Ђукановићу је јасно да служи лудом диктатору Вучићу, који сваки интервју или конференцију за медије користи за изливе патологије у којој прети грађанима самоубиством. Вучић је обећавао да ће скочити са четвртог спрата зграде на Студентском тргу 15, па с Бранковог моста у Саву, да ће се обесити о ветрењачу код Алибунара или за највећи лустер у згради Председништва Србије. Иако би реализација тих идеја обрадовала многе жртве Вучићеве тираније, уредници и аутори Магазина Таблоид у стотинама текстова су износили став да би за све, и за Вучића и за Србију, било боље кад би мирно сишао с власти и искористио право да одговара у поштеном судском поступку.
Уосталом, Вучић је, због наводног угрожавања његове безбедности, наредио хапшење око 700 грађана, који су га псовали и вређали у објавама на Фејсбуку и Твитеру. Хапшени су и притварани и уредници и сарадници Магазина Таблоид због објава на друштвеним мрежама. Судска тортура је завршена ослобађајућим пресудама, као једином сатисфакцијом за преживљени прогон.
Вучић је свестан чињенице да праву опасност представљају људи из његовог окружења. Лично је Вучић тврдио да је атентат на њега припремао његов кум Славиша Kокеза. На то се припремао и истакнути члан СНС-а Вељко Беливук. У режимским медијима су, једно време, Небојша Стефановић и Дијана Хркаловић такође оптуживани да раде о Вучићевој лудој глави.
Вучић зна да га неће убити ни Ного, ни Бркић или неко сличан, али у страху су велике очи, зато појачава тортуру. По његовом налогу, криминалци у полицијским униформама и у цивилу у лето 2020. године просули су крв по београдском асфалту. Здруженим снагама припадника МУП-а и напредњачких батинашких одреда касније су још неколико пута грађани пребијани на уличним протестима. То се догодило и у време Европрајда, кад је 6.000 полицајаца обезбеђивало шетњу 500 педера београдским улицама. Вучићеви органи силе брутално су се обрачунавали с грађанима који су протестовали што власт не поштује судску одлуку о забрани геј параде.
новинар Kад су се проф. др Дејан Мировић, др Мирослав Паровић и Љубомир Стефановић приближили једном кордону, полицајци су потегли оружје. Подигли су цеви пушака према мирним грађанима, који их ничим нису угрозили. Ипак, полицајци нису пуцали, задовољили су се пребијањем др Мировића и др Паровића. Професор Мировић је задобио тешке повреде руку, нанете пендрецима Вучићевих униформисаних кербера.
Правосудној тортури изложен је јутубер Богдан Илић, познатији као Бака Прасе. Поступајући по кривичним пријавама, које је против њега поднео Жељко Митровић, Илић је позван на саслушање у Тужилаштво. По Митровићевом налогу поступао је тужилац Љубивоје Ђорђевић, који би, кад би Србија била правна држава, и сам био предмет истраге. Ђорђевић врши дужност тужиоца иако има лажну диплому с непостојећег факултета у Приштини. Међутим, ако нема важећу диплому, има важног кума, Ненада Kовача, званог Неша Роминг, једног од најмоћнијих и најбогатијих тајкуна у Србији. Тужилаштво је покренуло истрагу против Илића, али не и по Илићевим оптужбама да је Митровић убио своју љубавницу Ивану Бодрожић. Ипак, Богдан Илић је, засад, добро прошао. Kампању, какву сад преко Пинка и пратећих режимских медија, води против њега, Митровић је некада водио против Оливера Ивановића. Та кампања је завршена са шест метака у Ивановићевим леђима, а Бака Прасе је изложен само рафалима увреда, претњи и тужби.
Дизањем тензија и повећањем нивоа тортуре над политичким противницима Вучић показује колико је слаб и уплашен. Диктатори таквог психо-патолошког профила повећањем насиља најављују свој крај, као што се видело на примеру Слободана Милошевића.
После потписивања Дејтонског споразума, Милошевића су западни центри моћи наградили статусом „фактора мира и стабилности на Балкану”. Бил Kлинтон, тадашњи председник Сједињених Америчких Држава, љубазно му се јављао на телефон: „Лепо Вас је чути, господине председниче”. Милошевић је уживао у тој улози.
Уверен да има подршку Запада, није спутавао демократизацију Србије. Режимски медији су дали простор лидерима опозиционих странака, а несметано су радили независни медији попут Наше Борбе, недељника Време, Погледи, Српска реч, телевизија Студио Б, као и радио Б92.
Милошевић је занемарио чињеницу да у Дејтонском споразуму постоји одредба о оснивању ад хок суда за ратне злочине на просторима бивше СФРЈ. Није ни претпоставио да ће се и сам, једног дана, наћи у надлежности тог трибунала.
Kад је схватио да му се у Хагу спрема оптужница, Милошевић се вратио насиљу на домаћој политичкој и медијској сцени. Убијени су Иван Стамболић, новинар Славко Ћурувија и судија Небојша Симоновић. Свакодневно су пребијани, хапшени и притварани активисти покрета Отпор-а. На предлог Александра Вучића, тадашњег министра у ратној влади СПС-ЈУЛ-СРС, донет је закон против информисања, који је драконским казнама уништавао медије и новинаре. По Вучићевом закону, Дневни телеграф је осуђен на новчану казну од 2,4 милиона немачких марака због објављивања огласа Отпора. У другом поступку, Ћурувија и тројица новинара су осуђени на затворске казне.
За злочине из тог времена кажњено је само неколико извршилаца, припадника Јединице за специјалне операције, али ниједан налогодавац. Политичари, који су тада предводили линч опозиционара и независних новинара, и данас се налазе на власти. И данас на исти начин, бруталним насиљем, покушавају да опстану на функцијама, да сачувају имовину коју су згрнули и да, што каже Ного, избегну могућност да заврше у затвору или на Теразијама.
Насиље, које Вучић сада примењује, доказује да његова актуелне диктатура улази у последњу фазу. Опрезнији од Милошевића, Вучић зна шта му се спрема, зна да ће морати да одговара за најтежа дела међународног криминала, за производњу и продају дроге, шверц оружја и прање новца.
И недавно, приликом посете Америци, Вучић је добио јасан сигнал да није пожељан. Амерички председник Џозеф Бајден организовао је свечани ручак за учеснике у расправи у УН-у. Бајден је позвао Едија Раму и Дритана Абазовића, премијере Албаније и Црне Горе, али не и Вучића.
Диктатор, одбачен од својих страних ментора, опстанак на власти може да продужи само насиљем над политичким противницима и неподобним медијима, над Ногом, Мировићем, Паровићем, новинарима Yоу Тубе канала и Магазина Таблоид.
Насиље над грађанима увек изазива реакцију, отпор и борбу за ослобођење. Почео је Вучићев крај. Не зна се колико ће трајати свођење завршног рачуна, колико ће људи бити претучено, ухапшено, убијено, али зна се да су тако пали сви диктатори пре Вучића. Тако ће пасти и он.
