У јесен протекле године намера Украјине да потпише споразум о асоцијацији с ЕУ постала је узрок праве дипломатске борбе између Москве и Брисела. Победила је Русија. ЕУ је морала да се задовољи тиме, што је споразум парафирала Молдавија. Ове године Кишињев планира да потпише уговор о асоцијацији. Вероватно ће то постати повод за нове несугласице руских и западних дипломата.
Буквално се пре пар дана још чинило да питање асоцијације Молдавије и ЕУ није за Русију од принципијелног значаја. У економском, геополитичком и идеолошком смислу та република за Москву значи много мање од Украјине. Када је тако, могућа је борба за њу, али, као што се каже, “из спортског интереса”. Право напрезање ради ометања да Кишинев потпише споразум о асоцијацији с ЕУ, било би сувишно. Међутим, све се променило због последњих догађаја у Украјини, – сматра шеф Савета за спољну и одбрамбену политику Фјодор Лукјанов.
Украјински догађаји, провоцирани темом уговора о асоцијацији Украјине и ЕУ, могу да воде квалитативном заоштравању односа Русије с Европом и САД-ама. За сада, изгледа, Запад је прихватио исти калуп, који се примењивао према другим лидерима, које је он сматрао нелегитимним – Милошевићу, Хусејну итд. Данас овај калуп покушавају да примене према Јануковичу. Ако је тако, и укључимо се у озбиљну борбу, мислим да ће се Молдавија наћи у центру те борбе. Онда ће преовладати логика конфронтације и супарништва међу Русијом и ЕУ. Зато ће се Москва активно супротстављати том процесу.
При томе Русија има довољан број полуга да би натерала молдавске власти да озбиљно размисле да ли им је потребан споразум о асоцијацији. Забрана увоза молдавских вина није главна од њих. С обзиром на то да је тај инструмент неколико пута био искоришћен, на ту су се меру навикли. О другим евентуалним методима утицаја на Кишинев прича шеф оделења европских политичких истраживања Института светске економије и међународних односа (ИМЕМО РАН) Надежда Арбатова.
Главна мера је, свакако, проблем Придњестровја. Ако Русија не буде медиатор, ако она неће учествовати у регулисању тог конфликта, може да настане нова напетост. То је, изгледа, главна опасност за Молдавију. Шта још може да буде учињено? Мислим, вероватно ће бити уведена визна ограничења за радне мигранте, што ће болно погодити становништво Молдавије. Вероватно ће бити уведена ограничења за увоз молдавске робе.
Ако улози буду толико високи, ни ЕУ неће остати по страни. Она данас преживљава тешка времена, зато главна награда за Кишинев мора да постане увођење безвизног режима са земљама ЕУ. Међутим, у случају заоштравања супротстављања с Русијом Брисел ће се потрудити да нађе чиме још да награди Молдавију, тим пре, што је та земља много мања од Украјине, значи, тражи много скромнија улагања.
Артјом Кобзев
Глас Русије