Новорусија, „балканско огледало“ и „цивилизацијска надмоћ“

Једини начин да се спречи нова експлозија јесте да се анализирају грешке и заблуде претходних година, да се извуче из њих искуство и да се оно примени ради спречавања потенцијално конфликтних ситуација. Управо тиме се и баве руски научници балканолози, који раде на Московском државном универзитету, у МГИМО, Инстутуту за славистику РАН и другим структурама. У Амбасади Србије у Москви одржана је презентација више од 15-ак монографија које су они написали у последњих пет година.

Сва ова истраживања обједињују то што се научним језиком назива „одсуство цивилизацијске надмоћи“, тачније руски научници се односе према становницима Балкана као према једнакима, а не као према представницима неке варварске културе које треба, док није касно, европеизирати. Амбасадор Србије у Москви, историчар, доктор наука Славенко Терзић скренуо је на ту околност посебну пажњу.

Москва је истакнути, напредни центар славистике у читавом свету. Моје руске колеге историчари, слависти, пишу много о Словенима и србима, пишу објективно, коректно, ослањајући се на архивске изворе. Они гледају Балкан без било каквих предрасуда и унапред стоврених конструкција. Зато су њихови научни радови велики допринос руске науке, руске славистике, у општу науку о Србима и Словенима уопште. Не треба заборавити да научни односи нису ништа мање важни, него економски и други.

Тим пре што историјски догађаји имају тенденцију да се понављају. У друго време и на другом месту – али по сличном сценарију. Своју тачку гледишта износи Јелена Пономарјова, доктор политичких наука, доцент катедре упоредне политикологије, професор МГИМО.

То што се данас дешава у Украјини могло је да се предвиди, једноставно погледавши у „балканско политичко огледало“. Срби су осетили на себи то што сада осећају становници Луганска и Доњецка. Необандеровски режим, утврђен у Кијеву, фактички је калкирање усташа или косовских балија, ако се сетимо назива из времена Другог светског рата. Недавно се сазнало за нелегалну трговину органима у Украјини. Где је овај злочин први пут постао серијски? На територији Косова! Где је у Европи највећа америчка база? На Косову! А у којој земљи НАТО жели да има сопствену војну базу? У Украјини… зато никако не могу да преваре вест о придруживању Крима Русији. У савременом свету све је међусобно повезано. Међународна криминална интернационала је објединила индустријалце, банкаре, трговце и политичаре. На пример, Мадлен Олбрајт, која се борила за права косовских Албанаца, планирала је да купи компанију Телеком Косова. Живимо у условима непрекидног рата, који једноставно мења назив са „хладног“ на „врући“.

Научници су такође скренули пажњу на жалосну тенденцију када чак мали конфликт може да провоцира политичку кризу европских размера. На то је између осталог указао доктор историје, професор, доктор Поволошке филијале Института за руску историју РАН Јуриј Аншкаков, који је представио зборник докумената која се тичу Црне Горе из доба владавине кнеза Његоша.

Важно место у зборнику је додељено односима Црне Горе са суседима: аустријским турским поседима: Далмацијом, северном Албанијом, Херцеговином… Посебно тешки су били односи између Црне Горе и Северне Албаније: час Црногорци убијају, час Црногорце убијају. Тако је суров био живот… Два острвца – Лесендро и Врањина. Заузели су их Албанци… Острвца су ништавна, био сам на једном, обишао га за три минута. Али сваки локални конфликт је стицао широки одјек. Због тих острваца одјекивали су Беч, Париз, Лондон, па и Русија…

У условима глобализације слични „незначајни“ конфликти прете много већим потресима: новисти се шире скоро моментално и одмах захваљујући друштвеним мрежама добијају често неверодостојне детаље. Јавно мњење кипи као млеко и лако је манипулисати њиме: веродостојна информација тоне у мору коментара псеудостручњака и фалсификованих фотографија и снимака, на крају у свести обичног грађанина агресор се претвара у жртву, а жртва у агресора. Тако је било у Босни и Херцеговини, на Косову, а сада на југоистоку Украјине. Управо том процесу треба да се супротставе радови балканолога, застновани на архивским документима и провереним сведочењима очевидаца.

Вера Жердева, Глас Русије