Влада Србије је грађанима Нову годину “честитала” повећањем акциза на гориво и алкохолна пића, поновним увођењем ТВ претплате од 150 динара, али и најавом отпуштања 35.000 чиновника!
Ипак, гориво не би требало одмах да поскупи, с обзиром на то да су нафтне компаније најавиле да неће аутоматски подићи цене због кретања цене нафте на светском тржишту, која је на најнижем нивоу у протеклих 10 година. Акциза за безоловни бензин повећане су са 50 на 52,5 динара по литру, а за гасна уља са 50 на 54 динара.
На безалкохолна пића акцизе су више за два процента, а неће се више плаћати само на јака алкохолна пића, већ и на нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2 одсто, а највише 15 одсто алкохола. Овај намет се плаћа и на све врсте пива, изузев безалкохолних пива која садрже до 0,5 одсто алкохола, без обзира на паковање.
Дупло веће акцизе
Акцизе су нужне у свакој држави, али власти у Србији су ипак мало претерале, јер су ову врсту намета драстично повећале. Да подсетимо, акцизе на гориво 2008. године била су 21 до 25 динара, 2015. биле су 50 динара, а сада од 52,5, а за дизел 54 динара.
Изменама Закона о акцизама уведене су акцизе на нискоалкохолна пића у износу од 21 динар, а на пиво 24 динара по литру.
Петар Богосављевић, из Покрета за заштиту потрошача Србије, каже да ће пораст цена енергената утицати на даљи пад куповне моћи потрошача и бити окидач за повећање цена основних животних намирница.
– Повећања плата и пензија су симболична, а јасно је да и најмање повећање цена горива узрокује ланчану реакцију и прави ценовни хаос. Потрошачи ће у Новој години бити у знатно тежем положају негу у 2015. години, која је била изузетно тешка – каже Богосављевић.
Цена струје неће се мењати
Иако је било готово сигурно да ће струја од маја бити скупља за девет одсто, министар рударства и енергетике Александар Антић је то демантовао и рекао да до поскупљења неће доћи.
Нарочито ће бити тешка прва два месеца ове године, јер је Влада предвидела да чак 14.500 чиновника (од 35.000) буде отпуштено током јануара и фебруара.
– Не ради се само о отпуштању државних чиновника, него и о њиховим породицама. Ситуација није нимало лако јер сваки отказ значи додатни пад стандарда – каже Богосављевић.
Према његовим речима, велики број грађана Србије ће буквално бити на граници преживљавања.
Притиснути беспарицом, грађани Србије који су некада куповали месо, сланину, сухомеснато на килограме једном недељно, сада пазаре вишеструко мање количине.
– Неретко се дешава да људи купују само 200 грама меса или 50 грама сухомеснатих производа – прича радница из месаре.
Ништа нисмо бољи ни када је у питању конзумација осталих намирница. Потрошња крављег млека од 47,4 литра по становнику у Србији мања је у односу на просечну потрошњу у ЕУ, где је просек 90,4. И у потрошњи воћа и поврћа по становнику Србија значајно заостаје у односу на просек ЕУ.
Н. С. Прерадовић – Вести
