Нож за клање српске дјеце са Козаре

Усташки нож намjенски направљен за масовно клање српске дjеце у Другом свjетском рату изазивао је изузетно jаке емоциjе код свих посjетилаца изложбе „Анатомиjа заборава“, постављене недавно у Народноj и универзитетскоj библиотеци (НУБ) Републике Српске.

„Тек када узмете нож у руке и запитате се: ‘Шта jе ово?’ и ‘Како ово ради?’ схватите сву страхоту догађаjа о коjима изложба говори“, каже за Срну jедан од аутора изложбе Вања Шмуља.

Оваj нож пронађен jе на Патриjи, под Козаром, гдjе су, не само у току офанзиве у љето 1942. године, него у току циjелог Другог свjетског рата, вршени страшни погроми над цивилима.

Према Шмуљиним наводима, међу намjенски прављеним оружjима коjе су усташе користиле, ножеви имаjу посебно мjесто, jер њима су масовна убиства обављана без буке.

„Наjпознатиjи намjенски урађен нож коjи су усташе користиле у логорима НДХ jесте ‘србосjек’ – нож са наруквицом ‘котачем’, израђен по нацистичком проjекту у њемачкоj фабрици ‘Графратх герб. Солинген’“, обjашњава Шмуља.

Она наглашава да jе оваj експонат материjални доказ да jе постоjао систем коjи jе производио „оруђа“ за масовна убиjања, како би своjим „построjбама посао учинио ефикасниjим и лакшим“.

„То jе систем коjи jе недужне људе, криве само због српског, ромског или jевреjског идентитета, истребљивао на монструозне начине.

То jе систем коjи jе смртном казном унаприjед кажњавао дjецу као будуће потенциjалне неприjатеље хрватске државе, не дозволивши им ни да одрасту у људе, а камоли да постану опасни по националну безбjедност“, истакла jе Шмуља.

Осим тога, оваj експонат значаjан jе и као симбол страдања српског народа, те као дио историjе, али и као доказ коjи материjализуjе сам злочин.

„Оваj експонат jе jедини опипљив, тродимензионални дио изложбеног материjала и свакако заузима централно мjесто поставке. Његов значаj за изложбу jе изузетан, jер он материjализуjе страхоте приказане фотографиjама и документима“, напомиње Шмуља.

Таj нож, власништво Музеjа револуциjе на Мраковици и дио његове сталне поставке, код посjетилаца изложбе изазива реакциjе какве jе тешко риjечима описати.

„Нормалан човjек jедноставно не може ни да схвати ни да прихвати да jе заиста постоjало нешто попут намjенског ножа за масовна клања дjеце“, каже Шмуља.

Она jе сигурна да оваj експонат посjетиоцима изложбе отвара другачиjу перспективу за посматрање догађаjа из Другог свjетског рата на овим просторима.

Према подацима Удружења дjеце логораша, њихових потомака и поштовалаца „Јастребарско 1942“, из 219 козарских села и градића убиjено jе и на друге начине уморено више од 11.000 дjеце.

Наjмлађа су била у пеленама и колиjевкама, а наjстариjа су имала 14 година.

Приjевремена смрт наjвише jе покосила доjенчад. Њих 1.195 било jе старости од неколико дана до неколико мjесеци. Просjечна старост 11.194 убиjених дjечака и дjевоjчица била jе 6,5 година?!

Шмуља каже да jе до идеjе о организовању ове изложбе дошло посредно, захваљуjући академику Србољубу Живановићу, коjи jе своjу личну библиотеку тестаментом завjештао НУБ Републике Српске.

У разговорима поводом легата предложено jе да НУБ поводом Шесте међународне конференциjе о Јасеновцу направи изложбу.

Аутори изложбе су библиотекари НУБ Републике Српске Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић.

Приредила: Ана БЕНЦУН

Срна