У последње време уочљива је тенденција да високи представници актуелне власти у Србији увећавају број Албанаца који живе на Косову и Метохији.
Примера ради, саветник председника Републике Никола Селаковић на скупу о унутрашњем дијалогу у Лапљем Селу код Приштине каже да у јужној српској покрајини живи 1.900.000 Албанаца. Потпредседница Владе Зорана Михајловић иде корак даље и процењује да је њихов број изнад 2 милиона.Сходно томе Александар Вучић гостујући у Прокупљу изјављује да више Албанаца живи у Подујеву него у целој Топлици.
Истина је сасвим другачија. На протеклим сепаратистичким парламентарним изборима 2017. године изашло је 420.000 Албанаца. То је извештај централне изборне комисије самопрогалшене “републике Косово”. У оквиру тог броја су и Роми и Бошњаци. Позната је чињеница да се Албанци, када су у питању избори, одазивају у масовном броју. Имајући све то у виду, данас се број Алабанаца који живе на Косову и Метохији креће између 800 и 900 хиљада.
А зашто је то тако?
– После 1999. године добар део Албанаца који је емигрирао пут Запада није се вратио кући.
– Доласком страних окупационих трупа мења се и начин живота албанског живља. Стари традиционални патријархални одонос у породици је нестао. Наркоманија и проституција су узели маха а наталитет се рапидно смањио.
– До 1990. године број порођаја међу Албанцима у јужној српској покрајни био је 31.000 данас је он око 17.000.
– Емигрирање пут западних земаља траје непрестано од 1999. године. Тако је, по признању власти у Приштини, само 2015. године Косово напустило 120.000 претежно младих Албанаца.
– Економски разлози и све већи јаз између богатих и крајње сиромашних међу Албанцима главни су узроци њиховог одласка пут земаља Запада.
– Не треба човек да буде статистичар па да не уочи да се у великом броју албанских села и градова рапидно смањио број становника. Нема оног народа који је до 1999. године врвио улицама Косова и Метохије. Ако, рецимо, путујете релацијом Приштина-Косовска Митровица ноћу, види се да свака трећа кућа није осветљена.
– После закона од демаркацији, када се претпоставља да ће Косово добити Шенген визе, очекује се да ће емигрирање Албанаца бити још и веће, што значи да ће и национална структура бити још повољнија за Србе.
Имајући све ово у виду поставља се питање зашто Александар Вучић и његови потчињени настоје да грађане Србије плаше бројем Албанаца?
Говорећи пре неки дан на конференцији за штампу, он чак и каже да у наредном периоду од 10 српских општина јужно од реке Ибар само у једној, а то је Штрпце, Срби ће остати већина. То је гола лаж имајући у виду да су све те општине од стране Приштине створене по принципу гета. Број Срба у њима се креће изнад 90 посто па је тешко веровати да тај однос у блиској будућности може да се промени. Границе тих општина од стране Александра Вучића Бриселским споразумом су прихваћене па је једном броју тих општина, као што су општина Партеш и Клокот Бања, онемогућен природни излаз на административну линију централне Србије. То само показује како и колико је овој власти стало до косовских Срба.
Сврха повећања броја Алабанаца а смањивања броја Срба лежи у настојању Александра Вучића да се одрекне јужне српске покрајине. Грађане Србије он мисли да ће лакше да убеди да губитак територије правда “реалношћу”, а реалност је та да на Косову и Метохији живи 95 посто Албанаца. То рече председник Србије и по обичају масно слага. На већ споменутим изборима број Срба који су изашли је био 50.000 где сасвим оправдано може да се каже да је стваран број око 15 посто. Индикативно је да за шест година своје владавине Александар Вучић никада није споменуо проблем повратка 220.000 Срба* протераних са Косова и Метохије.
2012. године Алексанар Вучић је обећао својим западним менторима да ће се одрећи Косова и Метохије. Из тог разлога он обмањује, лаже, манипулише, служи се свим могућим и немогућим средствима да то обећање испуни. Зна добро да они, са којима је правио договоре, у случају преваре знају да буду јако брутални. Судбина покојног премијера Зорана Ђинђића јасно опомиње. Данас су грађани Србије таоци сулудог обећања председника Републике да због доласка на власт мора да преда јужну српску покрајину.
Косовска Митровица 07.04.2018. године
* Број Срба према званичним документима креће се од од 250 до 300 хиљада, колико је било наведено у писму Владе Србије Уједињеним нацијама на лето 2001. године, неколико месеци пре 5. октобра. Међутим, то су само они који су Косово и Метохију напустили у првом таласу, каснији прогон Срба који су се исељавали индивидуално, нико није прецизно забележио према доступним подацима – редакција КМН
