НР Кина ургира Србију да се ради брже

Џу Линаги, економско-трговински саветник Амбасаде НР Кине у Београду: “Нема ограничења у кинеској спремности за улагања у Србији. Потребно је само да изаберете одговарајуће партнере и да понудите одговарајуће пројекте. Наша предузећа, као ни наша влада, немају ограничења. Чак ургирамо да се то ради што брже“

Завршетак прве фазе и успешна реализација друге фазе у Термоелектранама и коповима (ТЕ КО) Костолац, који се у склопу међудржавног српско – кинеског аранжмана о кредиту кинеске Ексим банке реализује у партнерству са кинеском фирмом Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион (ЦМЕЦ) свакако је најважнији кинески пројекат у Србији, каже Џу Лианги, економско-трговински саветник Амбасаде НР Кине у Београду у интервјуу за Балканмагазин, истичући да су у Србији кинеске фирме заинтересоване за још неколико важних пројеката из сектора енергетике, али и за то да поред моста Земун – Борча граде и аутопутеве.

У Костолцу је већ започета прва фаза, за чији завршетак ће требати још две године, а у међувремену се припрема реализација друге фазе. За другу фазу Влада Србије треба да обезбеди одговорајућу ставку задужења Републике Србије у износу од 609 милиона долара или 85 одсто од укупне вредности реализације. У овој фази су, иначе, предвиђена два велика пројекта, не само за ТЕ КО Костолац већ и за Електропривреду Србије: изградња новог, трећег блока у ТЕ Костолац Б, инсталисане снаге 350 мегавата и проширење капацитета Површинског копа Дрмно на 12 милиона тона угља годишње.

Недавно су у посети Костолцу били Џанг Ваншун, амбасадор НР Кине у Београду и делегација Владе Србије. Има ли довољно политичке подршке да се кинески кредит у Костолцу реализује?

Да, са кинеске стране свакако. Наш амбасадор и Петар Шкундрић, саветник премијера Србије Ивице Дачића били су у посети Костолцу 18. октобра. Обишли смо радове који спадају у прву фазу, за које су финансијска средства већ одобрена. Ревитализација блока Б2 Термоелектране Костолац је у току. Треба још да се уради ревитализација блока Б1, као и изградња система за одсумпоравање и изградња дела инфраструктуре – луке и пруге.

Имамо најаве да је у Влади Републике Србије постигнут договор, да су премијер Ивица Дачић и стручни тим који је укључен у овај пројекат донели одлуку да Влада обезбеди гаранције у буџету Србије. И, наш је утисак да је српска страна расположена и за реализацију друге фазе овог енергетског аранжмана.

Да ли сте о овом пројекту разговарали и са нашом министарком енергетике?

Нажалост, не. Нисам имао прилику да се сретнем са њом. Најавили смо састанак али, због њених обавеза, још се нисмо срели. Користим ову прилику да је позовем, када год она нађе времена ми смо спремни да дођемо код ње како би разговарали о реализацији друге фазе Костолца.

Шта је још неопходно урадити да би се могла реализовати и друга фаза у Костолцу? Да ли се чека, само, да гаранција за овај пројекат буде планирана у државном буџету Србије за наредну годину, или има још спорних момената?

Било би добро да се уговарање друге фазе заврши што пре јер, изградња треба да почне 2014. године. За овако велики пројекат неопходна је подршка ваше државе, у виду гаранције. Ако не буде благовремено обезбеђена гаранција из буџета за 2013. годину овај посао неће бити припремљен, неће бити наручена и обезбеђена опрема, па се неће моћи кренути са радовима 2014. године.

Значи ли то да ће, ако не буде гаранције за кредит ваше ЕКСИМ банке за другу фазу кинеског аранжмана, пројекат Костолац изгубити преференцијални статус и да уговор са Народном Републиком Кином неће бити реализован?

И ми и српска страна (Влада Србије) сматрамо да је друга фаза пројекта Костолац једна од најприоритетнијих за кинеске инвестиције у Србији и овом региону. Али, потребно је да се што пре пријавите за тај преференцијални кредит јер постоји опасност да, ако се не пријавите на време, не буде слободна за реализацију одговарајућа квота кредита. Због тога, ако се Србија већ одлучила за реализацију овог посла, а не пријави се на време, постоји опасност да останете без преференцијалног кредита. А то ће бити проблем за обе стране, и за Кину и за Србију, као и за само предузеће, јер ће бити доведена у питање реализација овог кредита.

Кинеске компаније су заинтересоване и за изградњу трећег блока у ТЕ Никола Тесла Б. ЕПС и конзорцијум кинеских компанија, који чине Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс (ЦЕЕ) и Схензхен Енергy Гроуп (СЕЦ), потписали су Протокол о реализацији развојних пројеката у електроенергетици Србије, међу којима је на првом месту овај термоблок и отварање копа Радљево. Из наше владе, међутим, сада стижу најаве да ће се тај посао реализовати са немачком фирмом РWЕ. Како то коментаришете?

Наш конзорцијум је већ више месеци, можда и година, ангажован на овом пројекту. Већ интензивно раде на студији изводљивости. Пре месец дана смо добили додатне информације да и немачка фирма хоће овај посао. Ми, наравно, немамо ништа против да и они буду ангажовани за тај посао. Али, за сваки случај, ако је могућа сарадња најбоље је да то урадимо заједно. А, ако не, нек свако ради свој посао, нек посао добије ко је способнији и ко је бржи.

Мислите, ко има више новца?

Не, то није само везано са новцем.

Али, у Европи је криза а РWЕ има и проблем због затварања нуклеарки.

То је тенденција. У Немачкој ће гасити и термоелектране. Код њих је тенденција изградња што више обновљвих извора енергије. Овде у Србији је потребно, и има још потенцијала, изградити још термокапацитета. Треба зато да их изградимо што пре.

А колико је нама познато, РWЕ је помињан и раније као фирма која ће градити ТЕНТ Б3. Немамо ништа против. Али, надамо се да ће ваша Влада у конкуренцији одабрати оног ко нуди најбољу понуду. Да ће Министарство за енергетику и Електропривреда Србије одабрати најповољнијег партнера.

Термоелектране су само део енергетских пројеката за које су заинтересоване кинеске фирме. Баш је министарка Михајловић најавила да ће се врло брзо са заинтересованим кинеским компанијама разговарати о изградњи реверзибилне хидроелектране Ђердапу 3.

Да, са наше стране имамо две – три фирме које су заинтересоване за Ђердап 3. Али, ни ми у амбасади ни наше фирме, немамо директне контакте са Електропривредом Србије око Ђердапа 3. Требало би, свакако, да нађемо заједнички језик и са Министарством за енергетику и са ЕПС-ом, па чак и са ЕПС-овом фирмом ХЕ Ђердап, да се на најбољи начин договоримо око реализације овог пројекта.

Изградња ХЕ Ђердап 3, чији је предвиђени капацитет 2.400 мегавата инсталисане снаге је скуп пројекат. Српска страна је најављивала да би у овом послу могло да учествује не само више компанија већ и неколико држава. Да ли би кинесе фирме сарађивале са другима, са немачким компанијама, на пример?

Колико је мени познато, наше фирме су спремне да учествују у заједничким пословима са европским компанијама. Ђердап 3 је пројекат вредан четири до пет милијарди евра. То је велики посао. Реално је да више фирми раде заједно. Ми у амбасади сматрамо да би то могле заједно да граде кинеске и немачке компаније.

Има аналитичара који тврде да се западне фирме плаше конкуренције кинеских, и да све чине како би обезбедили политичку подршку својих земаља да се у Европи онемогући конкуренцији из Кине. Како то коментаришете?

Западне фирме имају квалитетне технологије. Способни су за одговарајуће послове и заузимају одређене позиције. И ми смо расположени да у Србији нешто изградимо и да тако покажемо квалитет и колико је то добро за Србију и српска предузећа, а не само за кинеске фирме. Ако ми нешто квалитетно изградимо, јефтиније од западноевропских фирми, то је боље и за вашу земљу.

Како оцењујте сарадњу са Владом Србије по питању инфраструктурних и других пројеката?

Имамо добру сарадњу са Владом и са ресорним министарствима. Са министарствима за привреду и финансије, за урбанизам и грађевину, за регионални развој и локалну самоуправу скоро сваки дан имамо контакте. Договарамо се на који начин да се убрзају послови. Већ су скоро договорена три велика пројекта. Поред друге фазе Костолца реч је и о изградњи коридора 11. Ти преговори су у завршној фази, а разговарамо и о јавно – приватном партнерству. Једна од највећих кинеских компанија, Чајна шандонг интернешенел заинтересована је, уз повољан кинески државни кредит, за изградњу Коридора 11 (деонице од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига), за регионални аутопут Појате-Прељина, који треба да споји Коридор 10 и 11, као и за концесиону градњу аутопута од Београда до Обреновца. То би био виши облик сарадње, за који су заинтересоване и кинеска и српска страна.

Како би, конкретно, изгледао финансијски део ових аранжмана?

Неки од ових пројеката реализовали би се путем кредита, а неки кроз јавно – приватно партнерство. О детаљима се свакодневно преговара. Верујем да ћемо врло брзо имати коначне резултате.

Колико је, заправо, Кина спремна да улаже у Србију?

Ту нема ограничења. Потребно је само да изаберете одговарајуће партнере и да понудите одговарајуће пројекте. Наша предузећа, као ни наша влада, немају ограничења. Чак ургирамо да се то ради што брже.

На потезу су ваша влада и ваша предузећа. Да се договоримо, што пре, око конкретног уговора за реализацију и да се одвоје средства у вашем буџету, која би била гаранције за те инвестиције.

Да, али, Србија је у финансијској кризи и има проблем да обезбеди неопходна средства за буџет. Постоји ли неки други модел финансирања?

Колико је мени познато, за те најважније енергетске и инфраструктурне пројекте већ постоје обезбеђена средства у буџету, за гаранције. Остало је само да се договоримо, конкретно, када да се почне. То све зависи од ваших предузећа и ваше владе.

Да, модел је да по уговарању пројекта и потписивању комерцијалног уговора ваша Влада даје буџетску подршку и обезбеђивање државне гаранције за кредит. А договорено је, иначе, максимално ангажовање српских фирми у реализацији ових послова. Чекамо да Министарство за урбанизам и грађевинарство и ваша влада донесу одлуку о избору партнера за изградњу деоница аутопутева на коридору 11 и за тај део који ће се финансирати кроз јавно- приватно партнерство.

У Србији су ангажоване и ваше компаније у сектору телекомуникација. Има ли ту нових пројеката?

У току су преговори Железница Србије око ангажовања наших компанија, конкретно фирме ЦМЕЦ и наших телекомуникационих компанија на изради сигнализације.

Које област су још занимљиве кинеским фирмама у Србији?

Ако се успешно реализују ови започети послови сигурно је да ће бити још више интересовања и унапређивања облика сарадње.

Балкан Магазин

фото: Џу Линаги