ДНА дугом путу од потпуног негирања постојања до признања да шпијунира цео свет, америчка Национална обавештајна агенција (НСА) се ових дана суочава са највећим “цурењем” тајни, али и с највећим ширењем у шест деценија дугој историји. За разлику од глобалне прашине коју је подигао бивши радник ЦИА Едвард Сноуден (29) открићем размера глобалног “надзора” НСА, за коју је радио по уговору, не само у свету, већ и над грађанима САД, прашина на градилиштима добро чуваних хектара резервисаних у САД за агенцију далеко је мање видљива.
Иако основана поверљивим писмом председника Харија Трумана јуна 1952. године у оквиру Министарства одбране за управљање електронским обавештајним активностима везаним за комуникације, агенција је радила у дубокој дискрецији до почетка 21. века. Данас, међутим, у ред анегдота спада прича да акроним НСА долази од “Но Суцх Агенцy” (Нема такве агенције), и “Невер Саy Анyтхинг” (Никад ништа не говори).
Директор 16 америчких обавештајних агенција Џејмс Клепер признао је постојање великог програма надзора комуникација, а председник САД Барак Обама објаснио да га је Конгрес одобрио, с тим да су грађани САД изузети. Сноуденово откриће, међутим, довело је у питање уставно право Американаца на приватност спознајом да НСА надгледа телефонске комуникације водећих телефонских оператера у САД, и да од 2007. године захтева директан приступ серверима америчких интернет-компанија, најпре “Мајкрософта”, па “Јахуа”, “Гугла”, “Фејсбука”, “Палтока”, Јутјуба” “Скајпа”, АОЛ, најзад “Епла”. Европска унија је затражила објашњења у вези са “надзором” светских комуникационих токова, приватних, политичких, индустријских…
ГЛОБАЛНИ “ЕШЕЛОН” ВЕРУЈЕ се да НСА сарађује и са сличним агенцијама у Британији (Владин главни штаб за комуникације), Канади (Установа за безбедност комуникација), Аустралији (Одбрамбени директорат за сигнале) и Новом Зеланду (Владин биро за безбедност комуникација) са којом чини групу УКУСА, која је одговорна за функционисање система “Ешелон”, способног за надзор великог дела светских комуникација. Једна од најважнијих база овог система је, према наводима Би-Би-Сија, у Британији, у Јоркширу. Друга је у Западној Вирџинији, у САД, где се пресрећу све међународне комуникације које у улазе у источни део САД. Постаја у држави Вашингтон пресреће, наводи “Њујорк тајмс”, саобраћај у западним САД.
Док полемика траје, и напетост расте, НСА се шири. У седишту НСА у Форт Џорџ Џ. Миду, у америчкој држави Мериленд, четрдесетак километара од Вашингтона, они који прођу скретање “Само за запослене у НСА”, стижу до “обавештајног града” са 18.000 паркинг-места, којим доминира вишеспратница са затамњеним стаклима отпорним на спољашње сигнале и звуке, седиште агенције, коју је Џејмс Бамфорд, аутор књиге “Тело тајни, анатомија ултраструктуре”, описао као “тамну Рубикову коцку”, у коју би амерички Конгрес могао да стане комотно четири пута.
Највећи послодавац у Мериленду, НСА је маја ове године положила још један камен темељац у Форт Миду. До 2016. године већ постојећем комплексу зграда требало би да се придода још један, ултрамодерни компјутерски центар, са 14 зграда и 10 паркинга. За 16 наредних година планирају се нова ширења.
Агенцији која се, уз обавештајне послове бави и развојем специјализованих комуникационих хардвера и софтвера, производњом полупроводника, истраживањима криптографије, и склапа послове са приватним сектором, здање у Мериленду није једина локација. НСА има уређаје за пријем са четири сателита у Пенсилванији, Калифорнији, и инсталације у више америчких држава преко којих пресреће комуникације из Европе, са Блиског истока из Северне Африке, Латинске Америке и Азије. Објекти НСА налазе се на још једном месту у Мериленду, у Колораду, Тексасу, Џорџији, на Хавајима, у Тенесију.
У мрежу “сједињених држава” НСА укључује се сада и Јута, где је на 100.000 квадратних метара у току изградња огромног комплекса зграда где би требало да буду смештени супербрзи компјутери. Пројекат би требало да кошта две милијарде долара. У компјутерима би се складиштила огромна количина података, на најмање пет милијарди гигабајта. Према писању немачког недељника “Шпигл”, у тим компјутерима били би деценијама били похрањени подаци о електронским комуникацијама из целог света.
Локација у Јути није случајно одабрана, јер се управо у овој држави налази највећа заједница мормона, који шаљу подмладак у мисије широм света. Када се врате са познавањем страних језика, многе регрутује Национална гарда Јуте, као “аналитичаре међународних комуникација”.
За оне који питају ко може да анализира толико података, одговор је понудио бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, објаснивши да су модерни програми способни да брзо повезују “разбацане” податке и “проналазе везе између плаћања картицом на једном месту, телефонског позива на другом, са царинским и имиграционим информацијама”. Они који дижу глас против законитости “надзора”, тврдњама да су непомирљиве са правом на приватност, објашњење је дао шеф технике ЦИА Гас Хант: “Технологија напредује брже него што закон може да је прати”.
Новости
