НВО паразити појели девет милијарди динара из српског буџета!

Београд — За пројекте и програме организација цивилног друштва током 2012. године из буџета је одобрено 9,23 милијарде динара, а исплаћено је 8,63 милијарде динара.

Како је речено представљању годишњег извештаја Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, највише средстава распоређено је за дотације невладиним организацијама у износу од 7,8 милијарди динара, затим за социјалну заштиту милијарда динара, субвенције јавним нефинансијским предузећима 68,3 милиона динара.

У извештају се наводи да је Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама за финансирање цркава и верских организација издвојила 517 милиона динара, док је Министарство финансија за финансирање и деловања политичких партија издвојено 2,5 милијарди динара. 

У извештају су анализирана издвајања републичког, покрајинског и локалног нивоа власти. 

“Највише издвајања имало је министарство омладине и спорта 3,02 милијарди динара, затим министарство финансија 2,5 милијарди динара, затим министарство рада, запошљавања и социјалне политике 361 милион динара”, рекла је на представљању извештаја представница Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Милена Бановић. 

Ово је други извештај Канцеларије који је за разлику од претходног укључио и издвајања са локалног нивоа, а директорка Канцеларије Ивана Ћирковић каже да су овакви извештаји нека врста мониторинга како се троше средства. 

Највише подржаних програма било је из спорта и рекреације чак 35 одсто, затим уметности и културе 12 одсто, деца и омладина са девет одсто, а затим следе социјална инклузија, животна средина, образовање и наука. 

Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић указао је да би програме који се буџетски финансирају требало ускладити са стратешким циљевима земље, а да је данас ситуација потпуно другачија и да финансирање појединих пројеката искључиво зависи од политичке снаге министра који руководи одређеним ресором. 

“Тако се одређују средства за спорт, за културу, за науку, образовање, а не у складу са стратешким циљевима”, нагласио је Ненадић. 

У Извештају су дате и препоруке да би требало смањити на што мању могућу меру средства која се додељују ван конкурса одлуком руководиоца и да се тако решавају само захтеви за ванредну подршку. 

Захтев за прикупљање података о финансирању пројеката из буџета послат је на 316 адреса, а одговори су стигли од 206 органа републичке, покрајинске и локалне власти.

Танјуг