Београд — Према незваничним информацијама, још једна од 24 спорне приватизације, афера у вези са продајом Сартида, могла би да почне да се размотава већ следеће недеље.
Смедеревска железара Сартид пуних девет година изазива контроверзе.
Стечај Сартида и његова продаја америчком Ју ес стилу за 21,3 милиона долара 2003. године и преношење дуговања од 1,7 милијарди долара на државу – то је афера која би ускоро могла да доведе до нових привођења.
Прве провере овог посла почеле су 2004. да би 2009. Тужилаштво покренуло истрагу. Сумња се да је пре продаје у септемрбу 2003. године одржано више састанака на којима је постигнут договор да се “Сартид” прода “Ју Ес стилу”.
На тим састанцима, на којима је наводно присуствовао и део државног врха, договорено је да се смедеревско предузеће прода кроз стечајни поступак, непосредном погодбом и без укључивања других потенцијалних купаца.
У време продаје Сартида, министар привреде и приватизације био је – Александар Влаховић, министар финансија – Божидар Ђелић, директор Агенције за приватизацију – Мирко Цветковић, шеф кабинета премијера Србије – Немања Колесар, власник Економског института које је вршило процену вредности – Данко Ђунић, председник Трговинског суда Горан Кљајевић, судија Трговинског суда Душан Марчићев, а директор Сартида Живомир Новаковић.
Двадесетак људи већ је дало исказ у полицији о случају Сартид, а списак, како се незванично сазнаје, није коначан. Већина њих или није јављала на телефон, или нису желели ништа да коментаришу. Мирољуб Лабус је међу реткима који признаје да је био у полицији, али без жеље да о томе прича пред камером.
“Тачно је да сам у полицији дао исказ у вези са Сартидом. Сви смо давали исказе и не видим ништа спорно у томе. У то време био сам у Савету Агенције за санацију банака и све што смо радили, радили смо по закону. Али видећемо шта ће бити. Припремио сам сву документацију и изјаву и спреман сам да о свему разговарамо кад за то дође време,” рекао је Лабус.
Савет за борбу против корупције био је први који је указао на сумњиву продају Сартида. У извештају који је тада објављен наведено је да се у случају САРТИД, који је продат заједно са шест везаних предузећа, “радило о крупној корупцији у коју су били умешани највиши представници државе, који су уз подршку судова омогућили страној компанији да оствари велику противправну добит”.
И економиста Милан Ковачевић је међу првима упозоравао на нетранспарентну продају смедеревске железаре
“На неки нацин не знамо ко је био стечајни управник који је то урадио, не знамо који је суд – у каквом саставу о томе одлучивао, не знамо ни како је држава као највећи поверилац изашла из тога, а колико су добили други. Све се то некако утишало и дуго времена вртело као спорно, а никада није било довољно информација у јавности,” каже Ковачевић.
Ковачевић каже да је стечај Железаре можда и био најбоље решење, али верује да је претходно требало извршити одређена реструктуирања унутар компаније, како би она колико-толико консолидовала, да би се постигла виша цена приликом њене продаје. Ковачевић додаје да је најважније открити токове новца у оквиру целе трансакције.
Б92
