Немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм изјавио је да је Србија једна од земаља које највише примају немачку развојну помоћ и истакао да је од 2.000. године у оквиру развојне помоћи Србија од Немачке добила више од 1,6 милијарди евра.
Хајнц Вилхелм је, поводом 15 година немачко-српске развојне сарадње, рекао да су велики део те помоћи кредити, те да цела помоћ није бесповратна и да ће Влада Србије већину тог новца морати да врати, преноси Танјуг.
Немачки амбасадор је рекао да су ти пројекти у контексту приступања ЕУ и истакао да је ова помоћ започела након 5. октобра 2000. године.
“Од тада смо почели сарадњу са Србијом, да се договорамо и заједнички имплементирамо пројекте у различитим секторима”, рекао је Вилхелм на конференцији на броду “МС Делта стар”, који је пловио од Смедерева до Београда
Амбасадор Немачке је указао да су ово све српски пројекти и објаснио да Немачка није дошла у Србију са идејом да јој говори шта треба да ради већ је Влада Србије предлагала пројекте, који су се реализовали уз подршку немачке развојне помоћи.
Вилхелм је рекао да се помоћ у домену техничке сарадње одвија са ГИЗ-ом, а да се она финансира преко Немачке развојне банке.
Упитан како коментарише сарадњу између Немачке и Србије на разним пројектима у последњих 15 година, Вилхелм је рекао да је биланс позитиван и указао да Немачка није једини донатор у Србији.
Истакао је да највише простора за унапређење постоји у усаглашавању између различитих донатора и са друге стране усаглашавања ставова у самој влади, која би требало да координира између тих донатора.
Вилхелм је рекао да је кроз развојну помоћ Немачке у протеклих 15 година доста тога постигнуто и додао да су људи у многим локалним самоуправама добили пијаћу воду.
Немачки амбасадор је, међутим, рекао да у том делу постоји још пројеката на којима би требало радити и навео пример то што се тренутно све отпадне воде града Београда нефилтриране изливају у Дунав.
Србији и даље потребна немачка помоћ
Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је да је немачка помоћ далеко присутнија у Србији него што се то види у јавности.
Навела је да је поред развијања инфраструктуре Немачка допринела и преношењу бројних вештина и знања и истакла да је Србији и даље потребна немачка помоћ.
Удовички је рекла да очекује још “пет-десет продуктивних година” у пружању немачке помоћи Србији, као што су оне и до сада биле успешне.
Према њеним речима, Србији је веома важно приближавање немачком моделу у коме запослени, привреда и држава заједнички постижу договор како развијати и унапређивати ограничене ресурсе.
Удовички је, такође, навела да је Србји јако важна сарадња и у реформи јавне управе, нарочито на локалном нивоу.
Говорећи о тешкоћама које оптерећују развојну помоћ, министарка је рекла да увек постоји роблем усаглашавања гледишта о томе где би та помоћ требало да иде.
Удовички је рекла да у Србији надлежни морају да науче да планирају бар две године унапред који су то приоритети у развојној помоћ.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је рекао да ПКС и ГИЗ развијају интензивну сарадњу и настоје да понуде привреди нове концепте, као и да помогну Србији да се орјентише ка извозу.
Чадеж је нагласио да је сарадња између Немачке и Србије прерасла у институционалну и да се она више не може тумачити у виду пилот пројеката.
Директор Немачке организације за немачку сарадњу ГИЗ Зигмунд Милер рекао је да ће се консултантска помоћ ГИЗ као део немачке развојне помоћи више усредсредити на подршку Србије у процесу приступања ЕУ.
“Србија ће захваљујући партнерској сарадњи све више бити у стању да овим путем самостално корача на сопствену одговорност, а ми ћемо моћи све више да се повлачимо”, подвукао је Милер.
Додао је да је ГИЗ за претходних 15 година уложио 120 милиона евра у пројекте и програме у Србији.
Директор Немачке развојне банке за Србију Арне Гус је истакао да од 1,6 милијарди евра, колико је износила развојна помоћ Немачке у протеклих 15 година, преко ове банке дошло 1,5 милијарди.
РТС
фото: Танјуг
