О Косову и Метохији се понаво расправља у УН

Прошле недеље СБ УН је поново разматрао ситуацију на Косову и Метохији. Без обзира на то што се мисија УН већ 14 година налази на Космету, не примећују се никакви радикални покрети у том правцу. Штавише, на девету годишњицу злогласних мартовских погрома, догађа се нови талас насиља. При том је талас рушилаштва и напада преплавио целокупну територију Космета. Посебом нападу подвргнута су православна гробља, срушено је неколико стотина надгробних споменика, између осталог и применом експлозива и ватреног оружја. Усред бела дана, наочиглед хрпе људи који аплаудирају, булдожером је разрушен споменик косметским Србима и косметским Албанцима који су погинули за време Другог светског рата.

Наравно, због тога нико није био кажњен. Као што није био кажњен нико од, преко 50 хиљада Албанаца, који су учествовали у масовним погромима Срба 2003. године.  Ни један Албанац није кажњен ни због 19 убијених, ни због 4 хиљаде прогнаних људи. Нису нађени кривци за етничко чишћење 6 градова и десетине села. Нису нађени ни кривци за рушење 150 религиозних објеката СПЦ, од којих су 34 из средњег века. Неки од њих имају посебну културну вредност и налазе се под заштитом УНЕСКО.

Упркос свему томе, Хашим Тачи који је позван на седницу СБ УН, био је као и увек, агресиван. На заседању СБ он је поново затражио извињење од Србије и затражио да Србија призна чињеницу о почињеним злочинима на Косову и “самим тим пружи могућност свима да сазнају и документују ту истину”. Такав корак – изјавио је Тачи – представљао би чврст фундамент за помирење и суживот и означио би продор у решавању косовског проблема. Он је такође “поздравио изјаву коју је недавно дао генерал Драгољуб Ојданић, у којој је он признао да је починио ратне злочине над косовским Албанцима деведесетих година прошлог века”.

На жалост, генерал Ојданић је заиста дао такву изјаву.[1]И то је тужна страница наше приче. Истовремено, сви су свесни шта је навело Ојданића да тако нешто изјави. Он је 2009. године осуђен на 15 година затвора, а од јануара 2013. године он је већ одслужио две трећине тог рока (рачунајући да се од 2002. године налази у затвору Хашког трибунала). То представља основу за позитивну одлуку о превременом ослобађању. Међутим, то није једина основа. Друга таква основа представља покајање. Управо због тога је генерал Ојданић одбио да разматра своју апелацију и одбио је веома обиман документ у коме се убедљиво оповргава оптужујући вердикт против њега.[2]Апелациона расправа одржана почетком марта, већ је прошла без Ојданића. Чак и уколико молби Ојданића за превремено ослобођење не буде удовољено, то његово покајање опет има смисла за њега – јер генерал још није упућен на издржавање казне у затвору ове или оне државе. Њега могу, на пример, послати у Британију или Естонију, а могу и у Шведску. Одлука је у рукама секретара МТБЈ. При том, па нека је то и чиста формалност, председник МТБЈ представља јавности своју аргументацију за пружање или ускраћивање помиловања, а секретар бира земљу издржавања казне, без икаквог образложења разлога свог избора. Али “дистрибуција” говори сама за себе: генерал Р. Крстић и М. Мартић, који нису признали своју кривицу, упућени су у Велику Британију и Естонију, а Б. Плавшић у Шведску.

На жалост, признање Д. Ојданића дало је основ Хашиму Тачију да изјави на СБ УН како то “представља важну потврду тога, да су српске власти планирале и одобравале насиље и та чињеница је призната и документована у ОУН”.

Наравно, позивање Хашима Тачија на седницу СБ УН била је озбиљна грешка. Без обзира на то што је он био позван у личном својству, низ делегација му се свесно обраћао као “његовом превасходству, господину премијеру”. На жалост, председник Савета није опомињао такве делегације о неопходној процедури. Но, најодиознији је био наступ новог (од 1. јануара 2013. године) члана СБ – Аустралије. Представник Аустралије је грубо прекорачио своја овлашћења и почео је да изражава “подршку Аустралије независном и сувереном Косову”. При том је Аустралијанац “заборавио” да је СБ УН донео Резолуцију 1244 која је још увек на снази и која потврђује територијалну целовитост Србије. И поново, на жалост, председник Савета није опоменуо Аустралијанца о томе да члан СБ мора да поштује резолуције тог органа.

Представник Русије је у свом наступу поново изнео став Русије о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и објаснио је правну заснованост тог става: Резолуција СБ УН № 1244 (1999) у потпуности је очувала своју снагу и остаје обавезујућа међународно-правна основа за регулисање питања Косова и Метохије. В. Чуркин је изјавио да сматра озбиљном грешком Приштине “стварање новог административног центра у северној Митровици”, у том смислу и финансирање које се остварује и на рачун средстава раније намењених за потребе администрације УНМИКА у северном делу тог града. Та одлука је створила додатну напрегнутост у северној Митровици. У коначном резултату све то је усмерено на де факто укидање мисије УН и њеном заменом “европским структурама”. Представник Русије је приметио да се на Косову примећује наставак трвења међуетничког и међурелигиозног карактера, али најстрашнији од њих нису адекватно представљени у анализи извештаја УНМИКА. Талас антисрпских акција који је запљуснуо Космет у јануару 2013. године, подсећа на трагичне догађаје из марта 2004. године. Посебно узнемирење изазвали су догађаји који су се на Космету одиграли на православни Божић. Задржавање и премлаћивање пристиглих српских верника у Грачаници – и то, како је саопштено, у згради суда у Приштини – још једном је демонстрирало неспособност међународних структура, у првом реду Снага за Косово (СЗК) и мисије ЕУ у области владавине закона (ЕУЛЕКС), да се адекватно супротставе провокативном деловању косовско-албанских власти. Прошла су већ два месеца – да ли има икаквих резултата истраге? Да ли је она била статусно неутрална и непристрасна? Русија је такође исказала забринутост изјавама о трансформацијама Косовских безбедносних снага (КБС) у текућој години у пуноправне оружане снаге. КБС је скоро у потпуности састављен од Албанаца, од којих се раније већина налазила у групацијама бојевика ОВК. Русија то види као потенцијалну опасност регионалној стабилности. Виталиј Чуркин је обратио пажњу и на пораст великоалбанске реторике. Нису остале непримећене ни изјаве о намерама Приштине да буде покровитељ етничким Албанцима, без обзира где они живе. То представља директан корак ка дестабилизацији не само Косова, него и суседа Србије – Македоније, Црне Горе и Грчке. Руски представник је од шефа Мисије затражио да у будућим извештајима о делатности УНМИКА и о ситуацији у покрајини, у том смислу и на северу покрајине, буде одражена објективна слика о положају српског становништва на Косову и Метохији.

Ипак, можда најважнија ствар у излагању Чуркина представља подршка српском становништву на Косову и Метохији. Он је изјавио да свако решење које се тиче севера Космета, мора да уважи мишљење локалног српског становништва. Уколико то не буде учињено – компромиси ће остати само мртво слово на папиру. То представља изузетно важну изјаву. Но, она сама по себи није довољна – косметски Срби морају постати страна у било којој врсти преговора и доношења решења, то јест, морају престати бити објект преговора и постати њихов пуноправни субјект, са одлучујућим правом гласа.