Љубите простоту!
Где је једноставно,
тамо као да је стотину Анђела,
а где је заплетено,
тамо нема ни једнога.
старац Амвросије Оптински
Мудрост без благодати је безумље, а савршено смирење је просто.
Старајте се да достигнете детињу простоту у опхођењу са људима и у молитви Богу. Простота је највеће добро и вредност човека. Бог је савршено једноставан, зато што је савршено добар. Нека се ни твоја душа не раздваја (раздељује) на добро и зло. У безазленим срцима почива Дух Божији. Унутрашња простота треба да се изражава и у свој спољашњости нашој, да једноставност буде у свему: у речима, у спољашњем изгледу.
Не буди притворно побожан, иначе ће благодат одступити од тебе макар и са добром намером подешавао свој спољашњи изглед. Незлобивост и простота више од свих врлина низводе на нас благодат и милост Божију.
Немој мудровати у делу спасења, не изискуј изузетне путеве, не оптерећуј себе нарочитим подвизима, већ колико мораш и колико Господ пошаље снаге, толико приморавај себе на све што је добро.
А у молитви једноставно говорите Господу, та Он је тако близак нама. Њему треба говорити све што нам је на души. Ако се осећање покајања појави, тад говори онако како осећаш: “Господе, ја сам грешник пред Тобом, ништа немам, помилуј ме по великој Твојој милости… Судовима које Ти знаш, спаси”. И као што деца моле своју мајку, просто, приступајући јој и желећи да добију тражено: “Мама, дај ми (ово или оно), дај!”, тако и ми треба да молимо Господа и сву душу да улажемо у речи молитве.
Светитељ Тихон Задонски овако се молио Богу и обраћао му се: “Баћушка, Ти си мој Хранитељ!” Ето какву је блискост према Господу он осећао…
Господу није угодно да прима и усваја молитву онога ко није простосрдачан према људима, дајући му да осети да није искрен према људима, и да зато не може да буде потпуно искрен ни према Богу без душевног злострадања.
Колико је могуће буди кротак, смирен, једноставан у опхођењу са свима, нелицемерно сматрајући себе нижим од свих по душевном стању, односно грешнијим и немоћнијим од свих: “Од којих (грешника) сам први ја” говори.
Колико је могуће скривајте своја дела у духовном животу, и ни својим понашањем, ни у разговорима, ни у другим приликама не износите их на видело, него поступајте просто… само празно брбљање избегавајте.
Не треба да будемо неповерљиви, подозриви, већ ваља настојати да свима верујемо.
(СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ)
( Из књиге – ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!)