О саборском театру апсурда

Плодови новотарске револуције – беспоредак, рушење СПЦ као институције и апсурд

Дугогодишњим деструктивним чињењима, екуменисти и новотарци су збивања у СПЦ увели не само у хаос, већ и претворили у театар апсурда. Одавно није реч само о дрском гажењу Светих Канона и Устава СПЦ, већ и о изругивању здравој памети. Удружена сујета, безумље и глупост, комбиноване с извршавањем налога разноразних „центара моћи“, урушиле су до темеља Српску Цркву као институцију. Догађања на последњем Сабору представљају кулминацију беспоретка и апсурда.

Уклањање „блудника“ или изругивање здравој памети

Епископ канадски Георгије и епископ милешевски Филарет, по званичном саопштењу са сајта Београдске патријаршије, разрешени су управљања Богом повереним им епархијама. Разноразне оптужбе на рачун ових епископа, свеле су се, углавном, на оптужбу за блуд. У случају владике Филарета, придодато је и несавесно управљање новцем и небулозе типа „толерисао је двојицу свештеника с неморалним понашањем“.

До сада смо у више наврата указивали на клеветнички карактер оптужби против ове двојице епископа, тако да ћемо овом приликом ствари поставити на супротан начин.

Владике Георгије и Филарет смењени су, као што рекосмо, првенствено због оптужби за блуд. Стога, логично је поставити питање: какве казне црквена правила, односно Свети Канони, прописују за епископе блуднике?

Канонске казне за епископе блуднике и крадљивце

25. правило Светих Апостола каже: „Епископ, свештеник или ђакон, који се затекне у блудочињењу или који је погазио заклетву, или који је затечен у крађи, такав нека се свргне…“

32. правило Светог Василија Великог: „Клирици који су начинили неки смртни грех, морају се свргнути са свог степена, али се не лишавају заједнице са лаицима јер не треба се два пута светити за исту ствар (погл. Наум 1,9)“.

Као што видимо, за епископе блуднике и крадљивце Канони прописују СВРГАВАЊЕ, односно РАШЧИЊЕЊЕ.

Зашто „блудници“ Георгије и Филарет нису рашчињени?

Сада се намеће питање: ако је већина епископа на Сабору осудила владике Георгија и Филарета као блуднике, зашто они, као блудници, нису рашчињени, већ их, као „блуднике“ и „крадљивце“, видимо и даље у њиховом епископском достојанству?

Нерашчињавањем осуђених владика Георгија и Филарета, саборска већина је, заправо, своју сопствену одлуку о њиховом уклањању засведочила као лажну. Пошто ови епископи нису рашчињени због греха за који су оптужени, њихов грех је остао недоказан и оптужбе се показују као лажне. Ако је то тако, а тако је, зашто су им онда одузете Епархије? На основу којих апсурдоекуменистичких канона је то учињено?

Имајмо на уму да корачамо кроз саборски театар апсурда.

Под којим условима се у једну епархију сме поставити нови епископ

Пошто су владикама Георгију и Филарету одузете Епархије, на упражњене тронове канадске и милешевске епархије морају бити постављени нови епископи. Шта Свети Канони кажу о томе? Када се у епархијама постављају нови епископи?

Постављање новог епископа у једну епархију може се вршити само у два случаја: када ранији епископ умре, или када буде извргнут, односно рашчињен. Речју, када епископија постане удова. Постоји и трећи разлог, а то је ДОБРОВОЉНО поднешење ОСТАВКЕ на епископство.

16. канон ИX Помесног сабора о томе изричито каже:

„Због различних распра и забуна, што се догађају у Цркви Божијој, неопходно је установити и ово, да се ни под који начин не поставља епископ у оној Цркви које је предстојник још жив и још је у својој части, осим случаја, да је он сам добровољно поднио оставку на епископство. Пак и тада треба најприје до краја довести каноничко испитање узрока, због кога се дотични жели уклонити са епископства; и тек ако он буде свргнут, нека се други на мјесто њега стави на епископство…“

Свети Оци су, дакле, „због различних распра и забуна“, које су се дешавале у Цркви, установили да се не поставља „ни под који начин“ епископ у оној епископији чији је епископ још жив, и остаје још у својој части, тј. није извргнут.

Епископи Георгије и Филарет су још увек живи, и још увек су у својој епископској части, и нису добровољно поднели оставке на епископство. Зато питамо саборску већину: на основу ког апсурдоновотарског канона ће устоличити нове епископе у канадској и милешевској епархији?

Везе између епископа и његове епархије су нераскидиве

Канони, такође, указују на постојање најтешњих и нераскидивих веза између епископа и његове епархије. Те везе, по њиховој нераскидивости, црквени Оци директно уподобљавају брачним везама, па зато епархију која нема епископа зову удовичком (нпр. 25. правило Четвртог Васељенског Сабора). Већ од 4. века срећемо се са тумачењем речи Апостола „једне жене муж“ које се примењују на епископа, у смислу да под „женом епископа“ треба разумети његову епархију, коју не може ни у ком случају мењати. На Западу овакво тумачење помиње, на пример, блажени Јероним, на Истоку о томе говоре епископ Икуменије и блажени Теофилакт Охридски (Бугарски). Ово тумачење Апостолских речи показује како је древна Црква гледала однос епископа и епархије.

Са друге стране, безаконо заузимање од стране епископа туђе катедре, у древним црквеним споменицима се често назива прељубом.

Тако је сабор 336. године окривио свргнутог епископа Констанинопољског Антима, да је „прељубнички“ посегао за архијереском катедром тог града, супротно свим црквеним прописима и канонима, а Евагрије говори о Антиму да је приграбио епископску катедру, јавно се дрзнувши на прељубништво с црквом која је већ имала свога младожењу.

И сада долазимо до епилога саборског апсурдовања: у епархијама које нису удове, већ имају своје законите женике, екуменистичко-новотарска клика устоличиће епископе прељубочинце, оптужујући истовремено њихове законите епископе за блуд!

Устав СПЦ о уклањању епископа

Члан 111 Устава СПЦ

„Епархијског Архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљном престанку једнога од услова из члана 104. као и на основу оправдане молбе за пензију.“

Преседан смењивања епископа прегласавањем на Сабору, примењен у случају уклањања епископа рашко-призренског Артемија, примењен је и приликом уклањања владика Георгија и Филарета.

Ни један од ових епископа није канонски осуђен, нити је против њих вођен поступак утврђивања канонске одговорности.

Епископима Георгију ни Филарету није доказана немоћ да управљају епархијом.

Такође, нису поднели молбу за пензионисање.

Сабор има право да суди у последњој истанци, али нема право да доноси одлуке гласањем без суда и зато су и изгласавање, али и прихватање одлуке о уклањању канадског и милешевског епископа нелегитимне.

Аминовање већине у Сабору је такође неканонско деловање, што је у СПЦ, као што рекосмо, постало пракса. Светоотачко одлучивање о оваквим стварима је другачије. Некада су се пратила правила Светих Апостола и Светих Васељенских Сабора, а данас се на Сабору одлучује као да је реч о Скупштини неке „демократске“ државе. На Саборима се одлуке доносе једногласно, и док се једногласна одлука не донесе, нема напуштања Сабора. Ми, напротив, видимо сасвим другачију праксу, где епископи са журбом завршавају и напуштају саборске седнице како би после уживали у миру.

Нажалост, већина Архијереја је још једанпут показала да су за њих Црквени законици само мртво слово на папиру.

Владика Георгије у саборском театру апсурда

Једно од основних начела којима се „Борба за веру“ руководи у свом раду је: „Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите (Јн.7,24). Или, како је то српска народна мудрост изразила: „Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога!“ Владика Георгије је, као што смо могли прочитати у новинама, донео одлуку о свом даљем поступању. Он „планира, како је рекао, да се врати у наш манастир где постоји кућа купљена за смештај епископа.“ „Више од 40 година носим мантију, додао је, и најмање што очекујем од цркве јесте да ми допусти да мирно проведем остатак живота“.

Међутим, од правоверних епископа верни народ очекује више од играња улоге које су им додељене у екуменистичко-новотарском театру апсурда. Од њих се очекује да до краја бране канонски поредак и буду светиљке које ће верницима осветљавати пут у мраку у који Српска Црква потонула. Овде је у питању БОРБА ЗА ВЕРУ И ЦРКВУ, а не „мирно провођење остатка живота“. Зато, пре било каквог обраћања новинарима, ред и дужност су налагали да се владика Георгије, на епархијском сајту, обрати својим епархиотима и читавој православној јавности саопштењем у коме би показао безаконост свог смењивања и образложио шта намерава даље да чини. Јер, њему је отета невеста – Епархија и предата прељубочиначки патријарху Иринеју, самодекларисаном екуменисти и осведоченом рушитељу Цркве, који сада лицемерно позива клир и вернике Епархије канадске да „молитвама свевишњем допринесу јединству и очувању поретка у овој епархији“. Има ли, дакле, словесно стадо Христово, које је поверено владики Георгију на чување и за које ће бити питан у дан Страшнога Суда, право да чује његово поучно и путеводитељско слово, пре него што „мирно проведе остатак живота“ у „кући купљеној за смештај епископа“, а његова паства буде распуђена од вукова грабљивих?

Не смемо ћутати када се нарушавају закони Господњи

Нико од људи којима је Српска Црква у срцу, не смеју ћутке и мирно посматрати рушење наше Мајке Цркве. По речима Светог Мелетија Исповедника „неправедно је, недопустиво, ружно од људи благочестивих да ћуте када се дрско нарушавају закони Господњи, када се настоји да се образложи обмана и зла прелест”.

Највећа жртва хаоса у СПЦ је верни народ; тешко недостојним пастирима

Највећа жртва садашњег безаконог поступања Сабора јесте народ. Колико ће оних слабих у вери, саблажњених поступањима епископата, отпасти од Вере? Колико ће их отићи у секте? Колико ће их отићи у раскол или пасти у јерес? Зато: „Сине човечији, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијег не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијеровима пољским… Зато пастири чујте ријеч Господњу; Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје и његовијег руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна“ (Језекиљ, 34, 2-5 и 7-10).

Не напуштајмо Цркву, једину Лађу спасења

Апелујемо на наше посетиоце да у ово време власти и часа таме сачувају трезвеноумље и не напуштају Мајку Цркву. Јер Црква је Нова Нојева Барка. И као што се у Нојево време није спасао нико ко није био у његовој лађи, ни у ово време, свеопштег духовног потопа, неће се спасити нико ко није у Цркви. Послушајемо зато глас нашег молитвеника и заступника пред Престолом Божијим – Светог Владике Николаја, највећег Србина после Светога Саве:

„Путници, ево и лађе! Кад је потоп био, Ноје се спасавао у сигурној лађи. Потоп безумља и греха непрестано траје. Зато је Човекољубац саздао лађу спасења. Питајте за његову лађу, и брзо улазите. Нека вас не преваре многе шарене лађе, споља украшене и окићене. Питајте за јачину машине и за вештину капетана. У Христовој лађи је најјача машина и највештији крманош. То је сам Дух Свети, Свевидећи, Свемоћни. Нека вас не преваре ни они, који призивају у своје малене и нове чунове, и који вам нуде засебне чунове, само за вас. Пут је далек и буре су опасне. Нека вас не преваре ни они, који говоре, да с оне стране мора и нема друге земље, новога света, и да се не треба ни спремати за даљну пловидбу. Они вас зову у риболов око обале. Толико они виде и знају. Ваистину у пропаст су пошли, па и вас у пропаст зову. Не дајте се обманути. Но питајте за Његову лађу. Ако је она и неизгледнија наочи од других, али је јака и сигурна. Ако и нема много шарених барјака, осим знамења крста, знајте да вам је на њој живот осигуран. А на морском путовању прво је и главно правило, да је живот путника осигуран. Кад верујете у Христа Спаситеља, христоносци, ви верујете и у дело његово. Његово је дело Црква, лађа спасења. У њој се возе војске спасених и спасавајућих се. То своје дело засновао је Господ на вери, јакој као камен. Као што је и рекао и прорекао: На овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати (Мат. 16, 18). И заиста, до сада је нису надвладала, нити ће од сада. Црква се назива телом Христовим. Ви сте тијело Христово (Рим. 15, 5; И Кор. 12, 27). Зато је црква једна једина. Јер не може бити два тела под једном главом. А Христос је назват и главом Цркве (Кол. 1, 18). Отуда: један Христос, једна глава, једно тело – једна Црква.

Ако ли има отпада и јереси, шта вас то буни? То је све предвиђено и проречено, као што искусни крманош предвиђа и прича путницима о предстојећим бурама и незгодама. Треба и јереси да буду међу вама, говори апостол, да се покажу поштени који су међу вама (И Кор. 11, 9). Ако једна група путника на лађи издеља себи корито, па се спусти на море да одвојено плови, нека вам је жао. И толико. Њихов пример, очајан као јогунасто срљање у погибао, утврђује вашу веру у лађу спасења, у једну једину./…/

Ово је вера ваша, христоносци, вера мужевствених и дружељубивих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено, све до краја путовања, до тихог пристаништа. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Уистини, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Расплате, у велики Дан Правде Божје, када Христос буде судио по правди, они ће се назвати благословени“ (Свети Владика Николај, Тумачење Символа вере).

+++

ФБР КОМЕНТАР: Опростите мени грешној, на речима које ћу записати…

Не смемо ћутати када се вера издаје и изврће руглу… Одавно је све пошло по неким другим правилима а не по канонима СПЦ, које су и највиши по звању „достојанственици“ – дрско и наочиглед народа кршили… Тако су годинама радили и учествовали у урушавању – до темеља – СПЦ као институције. Дозволили су да се политика и домаћа и страна увуче у цркву, да се ћути кад је земља Србија и њена духовна колевка Косово и Метохија окупирана… Ко се успротивио тај је протериван, смењиван, уклањан… чак и „рашчињен“.
Слажем се са констатацијом Уредништва Борбе за веру да догађања на последњем Сабору представљају кулминацију беспоретка и апсурда.

1. Од када се као у партији у СПЦ гласа за патријарха и односе гласови, или се прегласава нека одлука, то више није Божија него људска воља и тиме је прекинута нит благодати, а тако и монашка нит расуђивања, односно епископска част и достојанство је урушена од стране човека.

2. Како се могу свргавати Владике видели смо на каубојском примеру дрског вређања достојанства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г.Г. Артемија. Прво су га назвали крадљивцем (никакав грех му нису доказали), а онда му отели епархију, њега рашчинили, неканонски наравно, и епархију дали на старање другоме…  А да поновимо из текста – Везе између епископа и епархије су нераскидиве. Тако је монаштво и народ из епархије кренуо за својим Епископом, јер је то природно и благословено.

3. Не смемо ћутати када се нарушавају закони Господњи, не смемо. Неки од нас нису ни ћутали, говорили су, писали, борили се…

4. Највећа жртва свих ових накарадних дешавања у СПЦ јесте народ, јер народ је Црква, не зграда, не „културна баштина“… Претворили су „скоро сви попови“ цркву у материјално, духовно им је важно само у сврху профита и зато им служи – као маркетинг… за срамне туристичке дестинације и трговине у шта су временом претворили наше цркве и манастире… а са друге стране народу разрезали ценовнике… А народ – жива црква те очигледне промене види и чује, живи…
Тако су многи верници, још увек у потрази за чистом вером Светосавском и смирењем, Литургијом и молитвом… неки су се определили, неки остали у кући, а неки се надају да ће се нешто променити још увек у тој „лађи“ која је одавно изгубила компас, и то нажалост по свему што се догађа изгледа да нема будућност… На крају се, ти који праве циркус и хаос а зову се епископима СПЦ – питају зашто су цркве и манастири СПЦ полупразни…

5. И заиста, на крају, не треба да напустимо Цркву, веру, молитву и Литургију, али исто тако морамо знати да молитва, причешће и слава са јеретицима није благодат и никада неће бити…
Време је да се сви пред собом и пред Господом пресаберемо и преиспитамо где смо… Могу вам помоћи речи Светог Теодора Студита: „Великим гласом, Свети Јован Златоусти објавио је да су не само јеретици, него и они који имају општење са њима, непријатељи Божји.“

Ја рекох и душу своју спасих.

Како радили тако нам Бог помогао.

Борба за веру