О шизофренији на државном нивоу

Влада Србије односно Премијер Вучић планира да у Србију насели 50.000 емиграната са блиског истока, 90% муслимана у чијим матичним државама се деценијама води Џихад – свети рат против неверника одн. немуслимана! Планирају да их за почетак сместе у испражњене касарне Војске Србије. Планирају да продају Телеком и да прехране војску муслимана у сред разоружане, понижене, сироте, морталитетне, задужене, крње и потчињене Србије!

Ово планирање експлоатације војне имовине може да буде прилика да се освесте војне структуре Србије (оно мало што је остало) и да изврше војни пуч – због тога што Влада Србије, председник Србије, посланици републичког и покрајинског парламента, медији и невладине организације упорно крше Устав Србије и раде све што могу против интереса српског народа у и ван Србије! Војска има много више разлога за то него што је имала 9. маја 1903. или 27. марта 1941. године! Дефинитивно!

Прво је била изјава после избора 2012. године (по преузимању власти СНС од ДС-а) да неће поништити ниједну одлуку о приступању ЕУнији, као ни у преговорима са терористичким шиптарским узурпаторима српске покрајине Косово и Метохија, који су прогласили независност; као ни да се неће одрећи ,,одличне сарадње“ са државама које су признале независност 14% територије Србије – ниподаштавајући тиме територијални интегритет Србије…. краће речено све супротно од онога што су говорили у предизборним кампањама! Дакле, јавно су обманули целокупно гласачко тело!

Одабрани начин владања је неуставан, јер уместо да посланици Скупштине Србије представљају област где су бирачи гласали да им се да мандат владања, да доносе одлуке у име свих грађана Србије, а према вољи већине – они одлуке доносе на нивоу странке, а у странци одлуке доноси једино Александар Вучић, спроводе то слепим гласањем без обзира што је већина одлука апсолутно, недвосмислено и доказано против интереса скоро свих становника Србије.

Одабрани стил владања је шизофренија на државном нивоу. Непрестано се дешавају афере, нарочито у данима када се доносе ,,непопуларне“ мере – односно када се крши Устав Србије навелико. Почевши од афера ,,Покушај атентата на председника Николића“, ,,Прислушкивање“ и ,,Банана“…преко афера ,,Аеродром Никола Тесла“, ,,Панцир“, ,,Колубара“, ,,Застарелост суђења Газда Језди“, ,,Дарко Шарић“, ,,Оливер Дулић и Агробанка“, ,,Бус-плус и Ђилас“, ,,Мишковићев као почетак пада“, афера ,,Млеко“, ,,Тестови за упис у средње школе“, ,,Азотара“, ,,Галеника“, ,,Диплома Т.Николић“, ,,Утисак недеље“, ,,Биоскоп Звезда“, ,,Повратак Шешеља“, ,,Дипломе Н.Стефановића, С. Малог и А.Шапића“, ,,Макро и елитна проституција“, ,,Непотизам у систему запошљавања лекара“, ,,Папаја“, ,,Пешчаник“….безброј афера….преко нереалних догађаја ,,Спасиоц у Фекетићу“, ,,Пад хеликоптера са трагичним и срамним последицама“, ,,Покушај атентата у Сребреници“, ,,Београд на води и друге бајке“ до данас… народ је ментално утрнуо и постао анемично заинтересован за сопствену будућност.

За време тих афера се потписује Бриселски споразум; ММФ снижава плате и пензије; амбасадори В.Британије, САД-а, Аустрије, Немачке и ЕУ отворено командују, уцењују и прете у вези питања како унутрашње тако и спољне политике Србије; нико се не бави питањем повратка на своја огњишта расељених Срба из Хрватске, Босне, Херцеговине, Косова и Метохије; ….за време тих афера НАТО војска добија одрешене руке по питању наших закона и улази са наоружаним војним снагама на територију Србије, уништавају се православне светиње храст-запис на коридору 10, базилика из доба раног Хришћанства и задужбина Немањића – манастир св.Архангела код Ваљева из 15. века. За време тих афера је завладао незапамћен јавашлук, непотизам, страначко изузетно нестручно запошљавање за погубним последицама по цео државни апарат. За време тих афера Србију снажно притиска и незапамћен медијски мрак. За време тих афера се на телевизијским медијима константно организују риалити програми, заразне плиткоуме серије као и буквално свакодневна-целодневна обраћања премијера јавности која се састоје из привида транспарентности и држања јавности у добро планираној и редовно одржаваној заблуди да он не спроводи слом државности Србије и потпуни крах српског народа у Србији и осталим деловима бивше СФРЈ.

Ако све ово није довољно, сетимо се упропашћене пољопривреде, огромног морталитета, емиграције школованог а и мање школованог становништва на запад Европе и у САД и Канаду, општег сиромаштва народа, вршљања страних банака по Србији без икакве државне заштите грађана, апсолутно неадекватног реаговања на емигрантску кризу….

И тако долазимо до Заклетава које полажу војници и полицајци у републици Србији. ,,Заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити Независност, Суверенитет и територијалну Целовитост републике Србије“, односно у полицији да ће штитити Устав Србије као и све њене грађане.

Знајући све ово, запитајмо се како спавају и уопште како живе и чиме се баве припадници војске и полиције Србије док су под овим јако озбиљним заклетвама. Облаче униформе сваки дан, добијају плате редовно и колико је познато нико их није разрешио Заклетава које су положили на своју част и свој живот, рад и смисао!
Закључујем да војни или полицијски пуч на све цивилне нивое власти Србије није уопште сулуда идеја, већ дужност и обавеза коју треба да испуне и по цену свог живота!

Чисто поређења ради, ево цитата из ,,Протокола о приступању Краљевине Југославије тројном пакту“ од 25. марта 1941. године, који је био разлог војног пуча 27. марта 1941. године:

,,Trojnim paktom takođe je postignut cilj na kome je on [Firer] uvek radio: jačanje prijateljskih veza između Jugoslavije i Nemačke. Još jednom Firer izričito uverava predsednika jugoslavenske vlade da Nemačka nema nikakve političke ili teritorijalne interese na Balkanu i da će onog dana kad se rat završi, ili kad spoljna opasnost za Balkan prestane, poslednji nemački vojnik biti povučen sa ovog područja. Iz ovoga proističe mogućnost za prisno pnijateljstvo. Čak i s obzirom na svog saveznika, Nemačka može negovati ovo prijateljstvo sa Jugoslavijom ne kršeći obaveze saveza.

Cvetković (premijer Kraljevine Jugoslavije) zahvaljuje Fireru na njegovim rečima. Jugoslovenski narod zna da je Firer uvek bio prijateljski raspoložen prema njemu. On [Cvetković] zaključuje iz njegovih reči da on tačno ocenjuje Jugoslovene kao poštenu i hrabru naciju koja će biti spremna da sarađuje sa Nemačkom u svakom pogledu, naročito na ekonomskom polju. U vezi sa ovim on naročito izražava želju da – sudeluje u ekonomskom iskustvu Nemačke da bi se mogli postići ciljevi koji su danas postavljeni. Jugoslavija je spremna da sarađuje sa novom Evropom. To mora postati Evropa koja će svim nacijama doneti veću pravdu nego što je to činila stara. Ako bude naišla na teškoće, Jugoslavija će uvek apelovati na prijateljska osećanja Nemačke o kojima je Firer upravo govorio.

Zatim i Cvetković prelazi na privredna pitanja i ističe potrebu da se trgovina između dve zemlje stavi na čvrstu osnovicu, izražavajući ponovo nadu da će se Jugoslavija koristiti velikim tehničkim iskustvom nemačkog naroda. Nije reč samo o povećanju jugoslovenske proizvodnje nego i o usmeravanju svih snaga nacije da se postigne ekonomski cilj.

Sem toga, Jugoslavija zna vrlo dobro da Nemačka, naročito Firerova Nemačka, nije nikad vodila politiku revizionizma prema Jugoslaviji. U vezi sa ovim on je ukazao na nemačku manjinu.

U daljem toku razgovora on govori o teškoćama koje su se morale savladati u samoj zemlji pre pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Ove teškoće su otklonjene. Jasne i nedvosmislene izjave koje su danas date omogućuju da se otklone čak i poslednje teškoće ove vrste.

Kao i posle njegove posete Berhtesgadenu, on će i danas napustiti Nemačku sa najsnažnijim utiscima i stoga će sa novom hrabrošću i novom odlučnošću raditi na ostvarenju ciljeva na koje je ukazao Firer.
Knez namesnik Pavle je mnogo doprineo da dođe do pristupanja i njegovim savetima stvorena je mogućnost za današnji veliki čin.

Na kraju Cvetković još jednom zahvaljuje Fireru u ime celog jugoslovenskog naroda na iskrenim i nedvosmislenim rečima koje je izrekao o njegovoj zemlji. Jugoslavija će nastojati da za ovaj stav uzvrati osećanjima lojalnosti i odanosti prema Nemačkoj. Najzad, Firer je zamolio Cvetkovića da prenese knezu-namesniku Pavlu njegova lična čestitanja i da ga uveri kako je veliko Firerovo razumevanje za njegova intimna osećanja i koliko je on srećan što su na kraju državni razlozi prevagnuli nad svim ovim činiocima.“

Дакле, ово је било довољно да војска поступи по Заклетви и савести, изведе војни пуч, преузме власт од Кнеза Павла Карађорђевића и премијера Цветковића и постави на власт Краља Петра другог Карађорђевића са идејом привржености Русији и Енглеској (која се такође изјашњавала као пријатељ житеља Југославије). Рат је био неминовност, али нам је бар савест мирна јер нисмо као држава били на страни Немачке и фашизма.

Кад ово узмемо у обзир – много јасније сагледавамо размере издаје садашње Владе републике Србије и њеног премијера Александра Вучића са непромењеним улогама Германа са једне и млаких српских властодржаца са друге стране.

Ако неко лично познаје неког активног генерала при Војсци или Полицији Србије, нека му предочи нешто од овога…..јер опција нам понестаје, а и времена.

Алфеј