Темпора – такав назив су дале британске специјалне службе свом програму светског електронског праћења. Између осталог суседа са континента. O tempora, o mores! Тако је према историјким хроникама узвикнуо велики римски говорник и политичар Цицерон када је у сенату видео спокојног Каталину, против чије завере је планирао да изговори свој раскринкавајући говор. Цицеронов узвик негодовања је постао афоризам који је преживео векове. И данас га се поново сећају у Европи.
Палмина гранчица у шпијунирању кроз кључаоницу, у датом случају електронску, не припада Британији. Још увек бесне страсти око тајанственог азила у којем се крије бивши сарадник Ције и Агенције за националну безбедност САД Едвард Сноуден. И сада захваљујћи истом том Сноудену испоставило се да је још дуже електронске пипке пустила британска специјална служба GCHQ – Центар владине везе.
Како је саркастично приметио немачки Мителбајериш Цајтунг, то што је продила пре 60 година мрачна фантазија Британца Џорџа Орвела у његовом роману 1984, сународници писца су се потрудили да данас реализују у стварности. Ово и друга издања наводе на пример такве цифре које су постале јавне. Сваке године се прати до 600 милиона комуникационих контаката. GCHQ има тајни приступ за 200 оптичких каблова међународне везе.
Министар правде Немачке Сабине Лојтхојсер-Шнарбенберг предала је својим колегама у Лондон списак питања о програму Темпора. талас негодовања стигао је до бриселских власти. Одговор из Лондона уследио је моментално. По речима немачког Ханделсблата, на немачки каталог од 13 тачака Хејг је одговорио у три реда. Суштина одговора је следежа: делатност обавештајне службе Британија не коментарише. Шта више, за време званичне посете САД Хејг је изјавио да делатност америчких и британских специјалних служби у спречавању тероризма може само да изазива понос.
Многи експерти између осталог не виде у ономе што се дешава нешто ванредно. Професор Института за политичку у војну анализу Анатолиј Циганов не гаји илузије да ће специјалне службе Велике Британије или САД реаговати на дужан начин на негодовања европске јавнсоти. Ипак, многи европски политичари, у првом реду опозициони, позивају владе својих земаља да одлучније бране право грађана на приватни живот. Као на пример члан комисије немачког бундестага за контролу делатности специјалних служби партије Левих Улрих Маурер.
– Потребна је транспарнтност, у крајњој линији у погледу метода рада, рекао је Маурер у радијском интервјуу. то што раде Британци, посебно Американци, коси се са актуалним правним нормама. Имамо посла са масовним кршењем фундаменталних права. Томе треба стати на пут.
Колеге Маурера из опозиције према Ханделсбалту захтевају објашњење немачке обавештајне службе коај је, сматрају они, такође умешана у масовно праћење својих и не само својих грађана. А маскира се то борбом против тероризма. Брисел намерава да изнесе дату тему на разматрање министара правде ЕУ средином јула. Питање је само у томе да ли ће чути они којима ће се обраћати?
Олег Севергин,
