Пребродили смо и уранак. Већина је, тог празничног јутра, уранила у кафанама, углавном од претходне ноћи. Један део је зграбио и који тањир качамака а они виспренији су се латили чашице вруће ракије. Па су наставили са крканлуком и онда им је уранак био и наредног јутра! Е сад, кад смо се најели првомајског печења, већина нације ће се колико сутра, на Велики петак, вратити својим, иначе јаким, верским начелима и прионути на рибу. Углавном неку ситну рибу. Крупне рибе су одвајкада биле привилегија ретких.
Клинци ће сутра увече масовно да похрле да обиђу три круга око цркве. А онда ће, до зоре, обилазити некоико кругова око разних клубова и кафића. Када би их неко питао шта су васкршње литије, гарант би типовали да је то нека слава.
Видим, у Мокрину се и ове године припрема светско првенство у туцању ускршњим јајима. Прошли пут је за тај спектакл утрошено више од двеста хиљада јаја. Петнаест километара пута би могло да се састави када би се поређаласва та јаја!
Нешто се мислим, како би било лепо када би ови “моји’, у Крагујевцу, организовали такво такмичење. Да се скупимо на платоу испред општине, па кренемо са туцањем. Прво Верко и Динкић! Ред је! На фешту би били позвани домаћи, а нарочито инострани гости, мада би ми, Срби, свакако били победници. Па да се направе екипе за туцање јајима: Фијатово руководство против Отпуштених радника! Шериф против Градоначелника! Урбанисти против Завода за заштиту споменика! Уједињени региони против свих!
Светска гласила би осванула са насловима: “Туцање у Крагујевцу без премца!“ Или: “Уједињено туцање зближило регионе!“. Па онда: “Јаја здружила италијанску и српску привреду!“
Сутра ће српске домаћице масовно прионути на фарбање јаја. Могу да потпишем да су неки овдашњи политичари сигурни да се јаја фарбају у црвено управо због њих.
Верујем да се и Прва Дама већ запутила пут Бајчетине и да, као искусна траварка, навелико бира биљке и листове за украшавање. Председничка јаја, мислим, јаја из таквих кућа, мора да имају посебан третман фарбања и украшавања.
Не сумњам да у њиховој кући црвена боја не недостаје, али је она сигурно спремила луковину и ораховину јер, зна жена за ред и традицију, неће ваљда да фарба јаја овим вештачким бојама. Јес’ да ће онда морати да потапа руке у винобран и лимунову киселину, не би ли скинула црнило између прстију, али је њој бар лако: има кога да пита како се перу упрљане руке. Хоћу рећи, од толико државних саветника, гарант је неки задужен за вађење флека!
Ја, поводом Ускрса, имам генијалну идеју! Био би ред да се отвори конкурс под називом: Најлепше Председниково јаје! Па да прионемо на посао. Да фарбамо председнику јаја, да их испишемо порукама мира (који, подразумева се, нема алтернативу), украсимо разним шарама, звездицама, мапама, гран(ч)ицама… Сад, не знам да ли би та јаја требало да шаљемо на београдску, крагујевачку или бајчетинску адресу али, где год. Свакако би стигла до њега а онда би Председник лично проценио које је је најлепше и победничко јаје. Првонаградјени би имао ту част да се на Ускрс први туца са Председником! Па да видимо чија су јаја боља!
Ја бих, наравно, страшно волела да будем прва на том конкурсу. Да ми западне та срећа, тј.награда, јајчаног окршаја са Председником. А борила бих се да победим, онако, мушки. Само, брине ме да он, уместо себе, не именује неког заменика. Замислите, рецимо, министар за туцање свечано украшеним јајима! Само наивној плавуши би то звучало примамљиво!
С друге стране, да ли би било у реду да неко разбије председниково јаје? По мојој процени, Председник би морао да има крупна јаја. За сваки случај, да не изгуби! Јер, овај народ је прилично искусан када су јаја у питању. А опет, и наши политичари су вешти у лупању, од вербалног до територијалног. Чега год да се дохвате, разбију у парампарчад. Зато мислим да ни председнику, ни иним српским политичарима, онако свим, ђутуре, јаја, заправо, и нису неопходна. Они би туцање могли да обаве и са малом количином јаја а са одличним резултатима. Гарант!
Јелена Максимовић
фото: ДПА