О Винчи нико не брине

ПРВА Европска унија створена је 5.500 година пре Христа, а њен Брисел био је у преисторијској метрополи Винчи, сликовито објашњавају археолози. Нажалост, данас је на светски чувеном локалитету Бело брдо немогуће видети фантастичне предмете ни чути причу о винчанској култури. Налазиште и мали музеј затворени су одмах после свечаног отварања 12. септембра 2012. Тог преподнева, после неколико година паузе због реконструкције и санације, свечано је отворена изложба преисторијских експоната. Али, већ по подне музеј је затворен, јер је пала киша а бујица покуљала кроз лоше урађен кров. Рупе од тада још нису закрпљене.

– Хтео сам фамилији из иностранства да покажем Винчу, али смо пољубили врата. Чувар каже да је изложба затворена, а кад ће да је отворе – не зна се! – пожалио се пре неколико дана “Новостима” разочарани Драган Илић, који је рођацима и њиховој деци рођеној у Немачкој желео да покаже српску дику и понос – најчувенији европски преисторијски локалитет. Слично искуство имају и туристичке агенције које су морале да избаце обилазак локалитета где се пре 7.500 година налазио центар Европе. Србија је успела да сакрије од света баштину човечанства, констатују археолози.

У Музеју града Београда, који је надлежан за локалитет Бело брдо, кажу да не могу да помогну ни самима себи.

– Нажалост, имали смо врло скромна средства за реновирање па се појавио проблем влаге и морали смо да затворимо изложбени простор – рекла нам је Даница Јововић Продановић, директор Музеја. Пошто је градски буџет танак због кризе, још није нађено око 600.000 динара за поправку крова.

У Музеју наглашавају да је решавање свих проблема у рукама градских власти и државе. А њих није мало. Није дефинисан чак ни статус локалитета у земљишним књигама, због вишегодишњег спорења са комшијама. Горући проблем је и 17 комшијских септичких јама које натапају тле и изазивају обрушавање локалитета.

Сва срећа да више нису живи деда Панта Чепркало који је однео прве винчанске фигуре у Београд и професор Милоје Васић, који је ископао Винчу. Они би пресвисли од муке кад би видели однос према локалитету који је донео светску славу Србији почетком 20. века.

– Деда Панту, рођен негде око 1870. године, у селу су звали Чепркало. Стално је сакупљао фигуре које су сељани звали “џаџе” које су испадале из Белог брда кад га Дунав поткопа. Сељаци су то сматрали дангубом, али деда Панта је веровао да су те чудне фигуре важне. Ставио их је у торбицу и кренуо за Београд, да потражи неког ученог човека да му растумачи шта су оне – открива нам породично предње Слободан Урошевић, унук необичног Винчанца.

До данашње зграде Капетан-Мишиног здања у коме се тада налазио Народни музеј, деда Панта је морао да пешачи бар четири сата. Младића у народној ношњи примио је први српски школовани археолог, млади др Милоје Васић, који запрепашћено разгледао човеколике статуице које је сељак извадио из шаренице. Са деда Пантом се одмах запутио у Винчу и у дневнику забележио да се што пре мора започети систематско ископавање, јер се у обрушеним зидовима виде трагови веома старе и непознате цивилизације.

Он с поносом показује једину сачувану дедину слику, портрет коштуњавог маркантног старца који је нацртао сликар Ђорђе Исаков.

– Кад сам одрастао схватио сам да деда није био чудан, као што је село причало, већ паметнији од осталих, али то је мало ко разумео. Нажалост, данас се не зна ни за њега, а ни професор Васић није прошао боље. Он је овде на налазишту 1914. примио позив за мобилизацију, а 1915. повлачио се преко Албаније носећи сандуке с налазима из Винче. Он је после Првог светског рата на Бело брдо доводио људе из целог света, а данас никог нема – закључује Урошевић.

ОВДЕ РОЂЕНА ЕВРОПА

– ВИНЧА је била први град са сателитским насељима, што је дефиниција метрополе. Овде се одиграла највећа револуција цивилизације – проналазак метала и створено је јединствено тржиште од Егеја до Карпата. Овде се родила Европа – тужно нам је рекао археолог Драган Јанковић, легендарни кустос затворене Винче, кога смо затекли како шета по пустом паркингу испред налазишта. – Како да нас свет озбиљно схвати кад не умемо да чувамо светску баштину.

ЧЕПРКАЛО

ДЕДА Панта Чепркало до краја живота је остао пријатељ с професором и академиком Милојем Васићем, коме је помагао при ископавањима.

– Сећам се деде који је деци давао по двадесет пара за сваку фигурицу коју би пронашла, а он је то после носио у музеј или давао студентима и археолозима кад дођу у Винчу – каже Слободан Урошевић.

Милоје Васић на Винчи

ЛОКАЛИТЕТ КРАЈ БЕОГРАДА НА ЕВРОПСКОЈ ЛИСТИ НАЈУГРОЖЕНИЈИХ

НАЈВЕЋА европска невладина организација за заштиту културног наслеђа, са седиштем у Хагу, “Европа ностра” сврстала је неолитско археолошко налазиште Бело брдо у Винчи међу 14 најугроженијих на Старом континенту. Овом преисторијском налазишту, под претњом недостатка фондова и близине Дунава, хитно је, како се наводи, “потребна обнова основне инфраструктуре, како би се наставила истраживања, туристима омогућио прилаз и унапредила комуникација са локалним становништвом.” У саопштењу, достављеном “Новостима” се истиче да, “уз европску експертизу и фондове, ово налазиште би могло да се развије у вредно истраживачко и образовно место о ери европског неолита, као и у кључну туристичку атракцију на обали Дунава”. Налазиште у Винчи нашло се на листи најугроженијих у конкуренцији од 40 из 21 европске земље. На конференцији у Атини 12. јуна “Европа ностра” ће са листе од 14 одабрати седам места којима ће се посветити посебна пажања. Д. Д. С.

Новости