У децембру 2014. године Владимир Путин је изјавио да се пројекат “Јужни ток” обуставља. За “Гаспром” је приоритет сада сарадња са Анкаром. Тиме се и објашњава то што је руска компанија купила предузеће које тргује гасом у Турској. Тачније, “Гаспром” је активизирао преоријентисање “Јужног тока”. Овим, нагло се смањују шансе за реализацију европског пројекта “Јужни коридор”.

Али још није све изгубљено, говори старији аналитичар инвестиционе групе “Норд-Капитал” Роман Ткачук.

Сада, заиста, предност имају испоруке гаса у Турску. Али последње недеље Европска комисија је почела да испољава активност, између осталог, њен шеф је посетио Русију. Очигледно Европа покушава да пренесе Москви свој став. Европска комисија је уверена да она иступа не против “Јужног тока”. Једноставно Брисел жели да добије одређене уступке, на рпимер, да добије удео у том пројекту. Очигледна је жеља Европе да реанимира изградњу гасовода.

Сама по себи прича око “Јужног тока” била је важна за стратегију развоја “Гаспрома”. Испоставило се да се веома исполитизовани кораци ЕУ на крају окрећу против земања ЕУ и ударају по њима веома снажно. Руски холдинг, у жељи да осигура испоруке, трудио се да допре до коначног потрошача и све чинио у том правцу, стављајући акценат на развој мреже испорука. Овај пројекат је потенцијално стварао много радних места, најмање сто хиљада и претпостављао укључивање значајног обима инвестиција европских банака, за које је гаранције давао “Гаспром”. Ипак Брисел је својим санкцијама све карте помешао. То је и био повод за промену стратегије “Гаспрома”. Коменарише водећи експерт Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије – Рустам Танкајев.

Сада је “Гаспром” спреман да продаје гас на граници ЕУ. При томе и систем формирања цена холдинг је такође променио. Ако се раније рачунало да дугорочне уговоре са ценама везаним за нафту, сада је “Гаспром” решио да продаје гориво по оном систему по којем сада тргује ЕУ. Тачније преко хабова и берзи. Самим тим, он се ослобађа свих проблема са испорукама преко многобројних земаља транзитера. Сада ће их решавати ЕУ.

На крају је Европа, поред осталог, изгубила 20 милијарди долара чистих инвестиција. Све заједно је дало повод Европској комисији да тражи начин да ублажи негативне последице обуставе “Јужног тока”. Алтернативни предлог је “Јужни гасни коридор”. Али као прво, за њега Брисел нема новца. Као друго, планирани гас за њега постоји само на папиру. Са тим у вези, постоје, наравно, планови Азарбејџана. Али Баку није у стању да обезбеди растуће потребе ЕУ, прецизира Рустам Танкајев.

Сада ће, наравно, бити занимљиво видети како ће се ЕУ извлачити. За сада, они кораци који се чине делују смешно. Наравно, последице одустајања од “Јужног тока” не одговарају ЕУ. Они би хтели мирно да живе и слатко да спавају. А не да трче као суманути у покушају да нађу неки излаз из ситуације коју су сами направили.

Европски “Јужни коридор” је наследник пројекта “Набуко”. Претпостављени обим испорука њиме неупоредив је са оним што је нудио руски “Јужни ток”. Уз то, технолошким коридором који је био направљен за бриселски пројекат сада је спреман да се послужи “Гаспром” приликом изградње такозваног “Турског тока”. Биће постављене цеви из Русије и Азарбејџана. И читав гас ће одлазити на границу ЕУ и продавати се преко берзе. То ће за Брисел бити много горе, зато што ће за цев по Европи морати да одреши кесу. Уз то мораће још и да чека када ће се све то исплатити.

Олег Обухов, Глас Русије

фото: RIA Novosti/Michael Klimentyev